Учитељ

Етика и развитак личности у грчкој класичној лирици 487

блиски Питагоровцима. Као милетски неимар и теоретичар државе, Хиподам““, и наш Хијанин воли трихотомију и у свом философијском спису Тршубс учи да је склоп свих ствари трострук. Из тога списа сачуван је овај одломак:

Почетак мога говора јесте: Све је троје и ништа мање или више него то троје. Одлика свакога појединца јесте тројство: разум, снага, срећаз,

Еуен Паранин, кога су ценили поименце философи, те га а Платов и Аристотел често спомињу, живео је за време Пело-

понеског рата. Сачувани одломци његових елегија имају сви моралан садржај. Фрг. ! гласи:

Многи имају обичај да противну мисао изричу о свему једнако, али противну мисао изрицати онда кад треба, то више није у обичају. Њима је довољна једна стара реч: ти мисли тако, а ја ћу овако. А трезвене људе можеш најбрже наговорити ако говориш како треба, јер они се најлакше даду поучити.

У фрг. 2, као и Теогнид у ст. 509 и 211, препоручује умереност у пићу, а у 3 каже да „није најмањи део мудрости добро познавати какав је ко“. У фрг. 4 тврди да је уз мудрост добро имати и храбрости, иницијативе (тбХ ром), иначе је штетна и доноси злоћу, у 5 да гнев често открива скривен ум који је гори од лудости, у 6 да је син у свако доба оду или брига или жалост, у 7 да осионост, ако и није извукла никакву корист, ипак чини неправду и, најзад, у 8 да свако принуђавање на посао изазива осећање непријатности. Платон у Одбрани Сократовој (20 А) каже да је предмет његова учења аретђ вучрожуп 16 кој лодипку, врлина људска и грађанска.

Критија био је Сократов ученик и један од тридесеторице атенских тирана (год. 404), а иначе „особењак међу философима, философ међу особењацима“ (Схолије уз Рта. Пт. 21). Поред прозних списа о философијским и политичким стварима и трагедија

он је писао и елегије, од којих су једне посвећене пријатељима, а друге имају политички и културно-историјски садржај, те се стогу и зову ломтејол“. У фрг. ! набраја шта је који град изумео, а у 4 слави спартанску умереност у пићу.

Овде треба истаћии Аристотелову красну елегију, намењену Еудему, не зна се да ли Кипранину или Рођанину. Одломак сачуван од Олимпиодора (по Р1а!. Согр. р. 41, Глећ] 5. 1) гласи:

Кад је дошао на славно Кекропово тле,

побожно је поставио жртвеник узвишеном Пријатељству у част човека, кога рђави људи не смеју ви хвалити,

и који ја једини или први од смртних људи јасно доказао и својим сопственим животом и својим учењем

да добар човек постаје у исти мах и блажен (срећан). То никад или бар сада нико ве може постићи.

52) Ап5Е. Рог. 18 р. 1267 Б 30, Е. Усћагг Хепорћоп5 ЗТаат5-ипа СезеПсћанзтава!, НаЏе 1919, ро. 285 и д.

53 Пјеј5 Етаст. а. Могзокг., 1 Ва, 19355, #гр. 1, ра. 379.

54 Критички преглед његових списа дао је у. Мпатоу!т у Апзтоге[е5 и. Атеп 1898, | Ва, ра. 131 и 175. Његов живот и рад изнео је УМ. Мезе у Кл:паз, Еапе ЗЕифе. Меце Јаћгђ. 1. 4. ЕЈ). АН. 1903 ре. 81, 128 и 1909 рг. 19.