Учитељ

488 Д-р Милош Ђурић

Етички значај тога одломка јесте у томе што се у њему врлина поистовећује са благотом или еудемонијом. Реч је о неком непознатом човеку, свакако ученику Платонову, који је, дошавши у Атену, подигао жртвеник Пријатељства у част човека, у чијој се личности, у делању и у односу према ученицима оваплотила богиња пријатељства. Аристотел слави пријатељство као бесмртну богињу, која је у Платону нашла свог последњег смртног носиоца. Платоново осећање пријатељства он диже на степен божан· ске идеје. Причања о мотивима Аристотелова одласка из академије (на пр. АеПап. Уаг. 1:57. 11 19) говоре да је међу Платономи Аристотелом било озбиљних размирица и да је Аристотел због тога оставио академију. Међутим, Аристотел се већ сам брани од таквих приговора у Ешици Никомаховој 1 4, 1096 а !1—16. Аристокле из Месане доказао је сву беду разлога на којима се оснивале старе школске лагарије (Епзеђ. Ргаер. еуспр. ХМ 2,3). МИова елегија претставља драгоцен докуменат, јер у њој Аристотел отворено говорио свом односу према Платону као ио свом ставу према онима („рђавим људима“) који су с мржњом критиковали тај однос. Додуше, Аристотел је критиковао основна учења Платонова, али мотив његова одласка не лежи у томе него, вероватно, у неслагању с новим управником академије, Спеусипом. Очевидно је, дакле, да је личност коју рђави немају право ни хвалити није Сократ, као што мисле Ј. Вегпауз и Тћ. ботрег2,/“ јер Аристотел у свом животу није Сократа никад видео, него Платон, као што то утврђују у. МПатом а, О. Шппизећ и У. Јаесег,“ јер је он не само теоријски, на пример најјаче у Држави, него и својим животом показао да је морална снага у исти мах и срећа човекова. Додуше, Аристотел је учио да срећа не зависи само од моралних квалитета човекове душе него и од спољашњих добара, али Платон је једини или бар први показао да је за срећу довољна морална снага. За њега није била тешкоћа да оствари оно што је садржано у жељи „нека буде што бити неможе“. Он је показао пут јер је сам био „пут, истина и живот“. Где је онај који га у том може достићир

Напослетку, Кратет из Тебе, који је после Епаминонде, Симије, Кебета и Федонида, пети Тебанац који се интересује за философију, био је један од најзнаменитијих ученика познатога киничког философа, Диогена из Синопе, и учитељ Зенона, оснивача стоичке школе. Етичар пролетаријата, он потсећа на свог земљака Хесиода, најранијег браниоца сеоског пролетаријата у Хелади. Главна обавештења о њему даје нам Диоген Лаербанин (МГ 85—93, 96—98).77 Цвао је око 328—3825. Имао је богатство од 300 талената. Доследан киничким начелима одрицања од уживања, он је тај новац, по једним подацима, разделио својим суграђанима,

5 Ј, Веглауз без. Абћапа!. Ва 1, 141 и даље; ТЕ. Дотрегх Олгесћ. Репкег 1925'%, ре. 527 и даље.

56 у. УПатомн х Алзтогејев и. Атеп Ва. П, ра. 413; О. Шппизсћ у часоп. Рћпотогиг Ва 1ХУ 11; У. Јаегег Аггзтотете5, дтипаеоцпг езпег безсћсћте зетег

Еп мек ипа 1923, ра. 107—110. 57 () његову животу и раду писао је и Плутарх (Јшап. Ог. М1 199 с.).