Учитељ

Етика и развштак личности у грчкој класичној лирици 489

а по другима ставио у банку с тиме да се исплати његовој деци ако се не буду бавила философијом; ако ли се одаду философији, да се раздели народу. Док су остали претставници киничке философије по свом друштвеном положају и према свом економском стању лако могли да се одаду бескућничкој философији, јер је Антистен, на пример, архегет киничке школе, био пролетер и полуварварског порекла, Диоген прогнаник из Синопе, Моним Сиракушанин протерани роб неког банкара у Коринту, Менип из Гадаре и Бион из Бористена такође ропског порекла, Кратет је сам драговољно одабрао киничарску каријеру: просјачки штап и торбу, слабу храну, аљкаво одело, становање под ведрим небом, спавање где човека затекне ноћ, узимање хране кад га освоји глад. И док је Антистен био теоретичар, Диоген ригорозан практичар, духовит подругљивац и заједало као зоља, Бион прилагодљив хуморист и пришипетља разних философских школа, Менип отрован сатиричар, Кратет је остао благ саветник и љубазан опомињач и усрдан пријатељ, кога је свако дочекивао и поштовао као доброга генија куће. Дали су му надимак „отварач врата“, јер се свака кућа отварала његову племенитом понашању; на многим грчким домовима било је написано: „Кратет добри демон може у овај дом да уђе“.

У својим елегијама, које су стари прозвали лосума (шале), слави безбрижни кинички просјачки живот и подругује се људској трци за богатством и уживањем. У фрг. 1 пародира Солона:

Славна децо Мнемосине и Зена Олимпљанина, ви, пијеријске Музе, чујте моју молитву. Дајте ми за мој стомак довољно траве: та увек сам, слободан од ропства, живео простим животом. Учините да користим пријатељу, али не да му ласкам. Не желим да сабирам слављено благо, трпајући га на гомиле као скарабеј или мрав, него да честит будем и скупљам богатство које се лако носи и стиче, достојно за врлину. Ако то стечем, захвалићу се Херму и светим Музама не жртвама раскошним него врлинама побожним.

У фрг. 2 слави Простоту:

Здраво, божанска госпођо, радости мудрих људи, Простото, нерко славне Трезвености! Твоју врлину славе они који творе правду.

Волео је да одабира места из Илијаде и Одисеје, па их је прерађивао према својим идејама. Опис острва Крете у Одисеји (Х1Х 172) послужио му је за описивање идеалне киничке вароши, коју он зове Пера, т.ј. торба. Из ње су чувени стихови у којима истиче идеал киничких мудраца (фрг. 7, ст. 8—4):

Прости од окова страсти и свакога лишени ропства, они само слободу, ту бесмртну царицу, љубе.

_Кратет је писао и трагедије у свечаном философском стилу. Из једне сачуван је овај одломак (фрг. 15): Домаја моја није само један град

и једна колиба; на копну читавом и град и кућа радо ће нас примити.