Учитељ

490 Тихомир Т. Продановић

Као Диоген (Р1ог. Гаег!. МГ 63 и 72), ни Кратет неће да буде грађанин једне државе него грађанин света, космополит. Дух старе Хеладе изумире. Са битком код Херонеје и с разорењем Кратетове Тебе залази сунце старе грчке градске државе, а с њим и дух старе етике, која је с том државом била у најужој вези.

(Продужаће се)

ШКОЛСКА РЕФОРМА

(О историји у нашим основним школама

— Од Тихомира Т. Продановића —

Било је то првих дана мога учитељевања, на ледини у подножју једног камењара, на коме где-где провирује по које кржљаво дрвце. У даљини се зелени очувана шума. Деца ме упозоравају на њу. Разговарамо о томе да су иовде могле бити исте шуме. Спомињемо оголели далматински крш. Депа прелазе на лађе и чамце, питајући ме да ли би нашом Моравом могле да иду лађе или бар чамци. Објашњавам да би Моравом понегде

могао да плови мањи чамац. Деца се распричала о чамцима — а све им говор одразује чежњу за великим шумама. Један се присети једног детаља из мога упознавања с њима — моје фото-

графије поред обореног горостасног храста. Зачас ме окупише да им причам о завичајним големим шумама. Одазивам се њиховој молби и причам им о славонским храстовима, буквама, радницима — горосечама, дугачким возовима натовареним тешким трупцима; одводим их и у босанске шуме: у близину дринским сплаварима и фабрикамау Дрвару и Завидовићима. Све то они пажљиво прате и преплићу својим размишљањима. И наша земљописна карта је у дејству: траже се крајеви богати шумама. После овога позвао сам их Морави. Пре неколико дана. прешли смо живот чиче из Крапине. — Камено доба. Учионица има већ имитацију његове секире, копља и ножа. На јужној страни села има и једна пећина; деца је крстише: „Кућа чиче из Крапине“, камено доба, то је први камен сазнања о прошлости које се почиње изграђивати у свестих мојих малиша. Са колико љубави, живописности уношења у тегобе ондашњице, упоређења са садашњицом моји баци оденуше рад о каменом добу. Разговор о шумама, лађама, сплавовима и чамцима згодно је дошао да децу упознам и са добом лова и рибарења. Повео сам их к Морави, успут разговарамо о каменом добу. Напомињем им да ћемо данас неколико часова живети као стари, стари људи, синови чиче из Крапине. Већ смо на Морави: разговор о рибама. Уплићем да су и синови чиче из Крапине понекад ишли у шуму ина реку — где су ловили. Деца у живом разговору причају о животињама које се лове. На пешчанику ничу детаљи из ловачког живота. Један необично успео

и Е