Учитељ

502 Живко Смиљанић

докле год кокице излећу из сита. Разделим деци остатак кокица п питам их шта, је било од оваквога ситног зрна: — Постале су крупније кокице. А зашто је то тако било; — Зрно се загрејало. А шта бива с њиме кад се загрејалог Раширило се.

Ту

Пазите, децо, сад ћу да вам испричам једну причицу. Опремио сам један литар са затварачем. Пазите децо!

Један човек имао је литар са затварачем. (Покажем литар). Он није могао да извади затварач, толико се био затлавио. Тај човек хтео је да одбије грлић, али је туда прошао други један човек који је рекао да не одбијају грлић, него узме једну свећу запали је, па је полако постепено затревао грлић и повукао затварач који се извадио. Ко ће то да испричаг Зашто се после затварач извадиод — Зато што ве грлић загрејао пи раширио.

У

Ко је, децо, од вас гледао како се набија шина на точак. Хајде испричај. Најбоље је да се још раније пре предавања скрене пажња да то посматрају. Управо треба се постарати и пружити им прилику да то виде и посматрају.

Може ли ковач да навуче на точак хладну шину. Шта он ради — Ватрева је. А зашто је затреваг — Да се мало рашири. А кад се мало рашири може ли да се навуче на точак“ — Може. Шта ће бити од шине кад се охлади: Хоће ли остати и даље раширена“ — Скупиће се. Да ли ће тако скупљена. стетнути точакг

Ко ће сад да ми каже, зашто шину вагревамог

Пропитивање пређеног градива.

Зашто се жица растезала% — Загрејала се. Зашто кугла није могла да прође кроз прстен“ — Загрејала се и раширила. А кад је могла да прођег Кад се охладила. Шта је онда с њом билод — Скупила се. Зашто су зрна кукуруза као кокице постала већаг — Раширила су се. А кад су се раширилаг На топлоти. Како су људи извадили затварач који није могао да се извади“ Загревали грлић. Шта је онда било с грлићемг — Раширио се.

Каква је лопта, да ли је чврста или течна; — Чврста. А жлцаз — Чврста. А трлић“ А зрног — Чврсто. Па шта бива са чврстим телима кад се загрејуг Шире се. Ко ће то лепо да нам кажег — Чврста тела се шире на топлоти. А шта с њима бива кад се охладе; — Скупљају се. Е, сад ко ће да каже шта бива са чврстим телима на топлоти а шта на хладноћиг Један ђак нека ми товори, а ви га поправљајте ако буде требало а ја ћу писати.

Чврста тела се шире на топлоти, а на хладноћи скупљају. Да запишемо ово у свеске, да бисмо боље упамтили.

Б) ТЕЧНОСТИ

Сад ћемо, децо, да видимо шта бива са течностима кад се загреју и расхладе. Шта ћемо сад учити... Кажите ми неку течност! — Вода, вино, пиво...

1

Спремљен је овај прибор: стаклена цев са проширеном куглом у којој је црвена течност. На цеви је бели конац који означава докле има течности у цеви, У цеви је изнад течности безваздушан простор. Цев изгледа овако.

Децо, добро видите докле је ова џрвена течност. До белог конца. Пазите, ја ћу сад руком да загрејем ову куглу. Хајде и ти руком загреј. Шта видите» —— Течност се пење. Хајде и ти загреј руком. Шта је било са течношнуг — Попела се. Пошто смо загрејали руком да цев принесемо пећи па да загревамо. Морамо, децо, постепено загревати. Зашто — Да не би прсла цев. А шта сад видите; — Течност се још више попела. Зашто је то билог — Што се вагрејала. А шта с њом бива кад се затрејег — Штри се. Децо сад ћемо постепено

при равре

ва