Учитељ

504 Живко Смиљанић

- П Магла = водена пара. _ Шта је маглаг — Магла је водена, пара. Шта буде с њом кад сунце угрејег — Разиђе се, рашири се и дигне се у вис. А кад се горе охлади“ —

Окупи се, згусне се.

Шта, је ваздух — Гас. А водена, пара; — Гас. Шта бнва с гасовима кад. се затрејуг — Шире се. А кад се охладе — Скупљају се.

Хајде ко ће то лепо да каже, а ја ћу то да запишем на. табли.

И гасови се на топлоти шире, а на хладноћи скупљају.

Пропитивање о телима, течностима и гасовима,

Шта бива са телима, течностима и гасовима на топлоти А шта бива стима кад се загреју А шта бива са гасовима кад се охладе, а шта бива, кад се загрејуг

Шта, бива са телима, течностима п гасовима на тозлотиз% А шта бива на хладноћи,“ Ко ће то лепо да каже а ја ћу записати.

Тела, течности и гасови се на топлоти шире, а на хладноћи скупљају.

Запишите ово у ваше свеске.

Примена. Овде сам узео неколико примера, који би могли ући напред у синтезу

као ново градиво, али су згодни да дођу и доцније да поткрепе раније прет-

ставе н појмове. Децо, шта бива с телима на топлоти А на хладноћи. Кажнте ми неки пример! — Жица, кугла, кукуруз. шта бива са течностима на топлотиг А на хладноћи. Кажите неки пример. Шта бива са гасовима на топлоти“ А шта на хладноћи.

Децо, сад ћу да вам испричам како један човек није могао да скине:

прстен са прста. Ти!... Пазите!

Један сељак имао је прстен, који је био врло мали. Он га је једва навукао на прст, али га после није могао никако скинути. Прст му је био набрекао. Једне зиме оде тај сељак у шуму да сече дрва. Био је мраз што но се каже: да

пуца дрво и камен. Сељак је секао дрва, руке су му биле озебле, прсти се

скочањили. Сељак је трљао прсте, да их бар мало загреје. Приметио је да му се прстен окреће око прста. Повукао га је и лако скинуо са прста. Ко ће то да исприча. Зашто је на мразу сељак могао да скине прстен, а лети није мотаој Зато што се прст на хладноћи скупио.

Децо, кад у хладну чашу сипамо врелу воду, шта ће бити са стаклетом% — Прснуће. Зашто! Кад сипамо врелу воду, да ли се цела чаша подједнако ватрева% — Један део се брже загревао а други део спорије. Децо, зато чаша прене% Што се онај део који се загрева рашири и одвоји од незагрејаног дела чаше.

Исто тако с децом извести када у топлу чашу сипамо хладну воду.

Зашто стакло на лампи прене кад отворимо врата. Онда, децо, појури хладан ваздух и стакло се на једном крају брже охлади, а на другом спорије и зато стакло прска.

Како изгледају телефонске жице лети — Опуштене су. А зимиј — Затегнуте. Зашто су зими затегнутег — СОкупе се. Шта би било кад би смо их лети затегли; — У зиму би попуцале. Како треба удесити телефонске жицег Треба их мало опустити. Када ће се оне затегнути“ — На мразу. Заштог

Рекао сам, децо, да загледате јесу ли летос шине на прузи биле приљубљене једна уз другу. Нису биле. Зашто нису% Децо, шине кад би биле приљубљене, могле би да се загреју и да се извитопере, те би могао воз да искочи. Зато су шине једна од друге одмакнуте овако: = = =.

Кад јаје метнемо у топал пепео шта може да будег — Да се испече. Али ако је жар исувише јак шта ће бити; — Прснуће љуска и истерати и жар и пепео напоље из пећи. Зашто то бива; Шта се унутра загрејало. А кад се загреје жуманце и беланце шта биваг — Шири се. А кад се сувише рашире шта бива с љуском“ — Шрсне. Што јаје прене у жару“ — Раширило се жуманце и беланце.

Кад метнемо кестен у ватру шта ће бити; — Пренуће и сав се растурити. Заштог — Раширио се и пресекао. Децо у кестену има воде која се унутра претвори у водену пару а она се рашири и сав се кестен растури. Децо, да ли знате шта раде паметна деца која пеку кестење у ватри. Они пробуше љуску од кестена па онда метну у ватру и тада кестен неће да прска нити се растура.

Кад печете кестење шта ћете радити; — Сваки комад ћемо врхом пожа, пробушити,

репни