Учитељ

Деца која се шешко васпитавају 558

најзначајнијих периода у људском животу, али сваки на свој начин: први је био скоро изгубљен, док се други кретао сигурно и даље развијао праволиниски без иједне запреке у назначеном смислу. Посматрајући и једног и другог младића, дошао сам до закључка, да је првом неопходна помоћ од стране васпитача. Знао сам да ту помоћ не може очекивати ни од родитеља, који нису ни наслућивали његове невоље, ни од васпитача у школи — из напред наведених разлога — услед чега се решим да га сам обавестим о смислу оних унутарњих сукоба са којима он није био начисто. Да је то посао своје врсте, то зна сваки који је покушао да се приближи младићу или девојци из тог периода. Тешкоћа је главна у томе, што су млади људи у то доба уопште неповерљиви, а нарочито према старијим. Успео сам ипак да ми младић отвори своју душу, која је крварила од сопствених удараца. Пошто сам га саслушао и убедио да га потпуно разумем, рекао сам му да садањи његови доживљаји, којих смисао моментано не може потпуно да схвати, претстављају једну нужну, пролазну фазу у човечјем животу. Главни лек, рекао сам, јесте у позитивном раду. Упутио сам га на дела Жил Пајоа и Глигорија Петрова, како би олакшао његово настојање у смислу самообразовања — што је једна од битних одлика душе младог човека. Што се тиче његових литерарних покушаја, саветовао сам му да слободно настави рад у томе правцу.

Било је то после завршених мојих студија, — некако управо пре мој одлазак у Суботицу. Растао сам се убрзо са својим младим пријатељем који ми је после његове искрене исповести рекао да му је сад лакше, и да „болест“ креће набоље. Обећао је да ће ми писати, а ако буде потребно потражити који савет. „Пиши само искрено, рекао сам му са своје стране, и рачунај да ћу ше пошпуно разумети“. Три писма која сам добио за време свог боравка у Суботици, уверила су ме да су сва моја наслућивања о доживљајима тог младог човека била оправдана. Изложити смисао њихов, значило би додирнути све проблеме психологије младости и определити се према њима. То ми је немогуће с обзиром на мој садањи задатак.

Праву вредност поменутих писама оценио сам годину дана доцније, кад ми једног дана рекоше, да је мој млади пријатељ учинио неочекивану „глупост“ — у загрљају своје драгане пиошражсио је и нашао смрш у вршлозима п хридинама Терешве.

Како се та ствар коментарисала познато је већини присутних. Уместо објашњења са своје стране, ја ћу навести два карактеристична места из писама упућених мени, која верно илуструју прави разлог ове језиве и потресне трагедије не само једног младог живота већ читаве породице.

„Мени је драго, пише ми он у једном од својих писама, што се нашао неко да ми помогне, да ми да савјета у овом заиста мени критичном стању. Ти сам можеш увидјети да ће са мном ићи доста тешко да се одмах промијеним, јер ово стање у мени није од јучер, већ као што сам ти рекао још прије годину дана настале су ове моје муке. Ја сам покушао на све начине да их се ослободим,