Учитељ

Упочетку ћемо размотрити шта присталице дијалектичког материјализма подразумевају под материјализмом. Енгелс каже, а Лењин одмах за њим саосећајно понавља, да се филозофи деле. на материјалисте, идеалисте и агностичаре. За материјалисте, каже. Лењин, материја, природа (физичко биће) је примарна а дух, свест, сензације и психичко је изведено. За идеалисте, обрнут је случај, дух је примаран. Агностичари одричу сазнавање света или битних његових основа.>)

»У. свету ништа не постоји осим покретљиве материје, а покретљива материја не може се кретати друкчије већ у простору и у времену“ (Лен., 143). Основне форме свакога бића су простор и време: биће изван времена претставља тако велики апсурд, као и биће изван простора“ (Енг., Анти-Диринг, 4 руское изд., стр. 39).

На основу до сада реченог може се казати да дијалектички материјализам ставља у основу свога система тако јасно и одређено схватање материје као и механистички материјализам : материја је биће које има протезање и непробојност, биће које се креће, тј. мења у простору. Међутим, одмах ћемо видети да није тако.

„Појам материје употребљава се у два смисла“, каже Би-

ховски. „Ми разликујемо филозофски појам материје и њен фи-

за Холбахом, Плехановом и цитирајући Лењина, Биховски дефинише материју са филозофске, теориско-гносеолошке тачке гледишта као нешто „што делујући на наше чулне органе производи сензације ; материја је објективна реалност, дата нам у осећајима“. (Лен,, 117). У овој се дефиницији садржи једино признање. објективне реалности, тј. егзистенције материје независне од. наше свести и „чулно порекло сазнања о њој“ (Бих., 78), али није наглашено какве су њене особине. Ми очекујемо да ће дефиниција материје с гледишта физике дати одговор на, ово питање. „Шта значи дати дефиницију“ питају се Лењин, Биховски идр. Значи подвести један појам под општији појам — род. Али „материју није могућно дефинисати кроз њен појам — род, пошто је материја све постојеће, најопштији појам, род свих родова.

Све пак што јесте јавља се у разним формама материје, сама пак материја не може се дефинисати као појединачан случај некога рода. Ако је материја све постојеће, онда је бесмислено тражити њене карактеристичне ознаке од нечега другог, пошто ово: друго може бити само нешто што не постоји, тј. оно не може. бити.) |

Дакле, дијалектичари-материјалисти јако су упростили свој задатак заснивања материјалистичког гедишта на свет. Без сваких доказа они тврде: „материја је све постојеће“, „биће по самој својој суштини је материјална категорија“ (Деборин, ХП). Сада

2) Ленинљ „Матерјализмђ и ома, 118, 18; знгелвсљ „Лродвигљ Фенербахљ“.. ћ) Бетх., 78; Лен., 118.