Учитељ
455
извести лимуне, наранџе, чемпрес. Разуме се, да се нећу наљутити ако неко донесе и некоји цртеж.
ж
Час слободног дечијег реферисања о мору и приморју био је диван доказ да дечији саморад није брат безвредног лутања и сродник узалудног траћења времена. Било је ту дивно изабраних стихова о галебовима, таласима, баркама, плаветнилу, морнарима и печалбарима; било је вешто изабраних чланака о мору и његовој важности.... 8
После неколико дана рељеф је био начичкан малим чамцима, једрењачама, тунерама — дечијим израђевинама. На столу су ме дочекали жути извезени лимунови, наранџе и кипариси. На игралишту је било неколико камених кућица... Деца су измислила и лепу игру, коју су назвали „Тунови“. Половина играча пузе земљом, имитирајући рибе. Један пази. Виче друговима: Тунови! Они баце конопац, заробљени су они које конопац опаше. Игра се док се и последњи „тун“ не улови — затим се мењају улоге.
И док девојчице везу лимуне и наранџе а дечаци играју нову игру, ја са задовољством полажем сам себи рачун о мом покушају из земљописне наставе.
Библиографија а. ДОМАЋА КЊИЖЕВНОСТ
1) ФИЛОЗОФИЈА, ПСИХОЛОГИЈА, ПЕДАГОГИКА
Владимир Деорниковић Религиозни и религиозно-уметнички дух Јужних Словена, Београд 1936, 16%, стр. 40. — „Вера као једна одређена и устаљена форма религпозности, прелази границе индивидуалног проживљавања и добива, облике социјалне и државне ортанизације..." Релитија, „постаје духовном споном, путем и начином за стварање, дизање и одржавање државе“, дакле, по писцу редитија ствара историске облике „народа и државе. У погледу хришћанства аутор тврди да је оно „психолошки одговарало Словенима“, ма да хришћанство уни римско ни византиско... није захватило у срж југословенску, већ се та срж ипак сачувала и унела у цркву своје националне елементе. „Косовски култ и драма косовске христијаде“ претстављају „један наш спепификум који је кров векове дубоко ти пресудно утицао на живот народа и њетову историјску судбинуг Осим хришћанства, писац износи пеиху и историску улогу богумилства, и сматра да је богумилство хтело да „сломије византивацију и латинизацију дела нашет народа, да постане национална. црква, (босанска) и да тако сувереној Босни да „божанску санкцију, тј. потпуну независност. У старо време „католицизам значио је за Босну угарско ропство, богумилство слободу и даље у том смислу нижу се врло интересантне опсервације.
Косовски култ је, по писцу, култ смрти у име живота, једна велика. релитиозна појава националног карактера. „Косовеки култ је јединствен пример за функцију реликвије у животу народа... То је „наша национализована Христиада... Смрт је потстрек живота. Жотвот је пунији, јачи и дубљи, уопште и јест по томе живот што постоји — смрт“.
Други део ове кратке али дивне књижице са пуно нових мисли, које не треба да се обиђу, посвећен је нашој средњовековној уметности — архитектури и сликарству. Напослетку долави и тврђење: „немањићски споменици претстављају спиритуално посредство између наше претурске и послетурске епохе...
аше старе задужбине докуменат су високе културне ПИ а РМ.