Учитељ
464 __________________
Хроника
(Српска краљевска академија У Београду на своме свечаном скупу од 7 марта ове године, поред више награђених списа наградила је и два учитељска «списа и то из Задужбине Павла и Радојке Вуковића и сина им Павла, спис у рукопису „Учитељ-ратник од г. Милана Ст, Недељковића у износу од 3000 дин. и штампани спис „Под Старом Планином“ г. Ћире Ранчића, у износу од 2000 дин. Честитамо колетама т. г. Недељковићу и Ранчићу.
Интересантно је нагласити, да је ове године пок. Михашло Миловановић, земљорадник ив Кораћице (космајаки, дун. бан.) оставио Академији својим тестаментом две њиве у Караћици у величини шест хектара да се у Академији оснује Задужбина Лепосаве и Михаила Миловановића, с тим да Академија задужбинске приходе употребљава на научне циљеве.
Тридесетогодишњица рада проф. д-р Стјепана Матичевића — Педатошко и педолошко средиште Хрвата — Загреб, крајем прошле тодине прославило је скромно тридесетотодишњицу рада универзитетскот професора т. Д-р Стјепана Матичевића. Како његово име претставља општу југословенску вредност, јер су му списи читани и изучавани и низ ван загребачког радног круга и како је он у два маха у последње време писао о педологији и радној педатогици У Учитељу („Појам рада или активности У радној школи“, Учитељ 1934 г. Педолоштка стремљења и испитивања у Јутославији, „Учитељ“ бр. 3—4, 1936 7. сепарат у издању београдске књижаре Џелебџић), то и Учитељ учествује у 0вој прослави са неколико скромних редака и жели нашем слављенику плодан рад у наредној деценији на пољу које је до сада тако с пуно части и ду“ бине обрађивао.
Као психолот, проф. Матичевић је стао на гледиште генетичке пеихологи-
танина 8 „Учитељ“ излази у месечним свескама од 4—5 табака. Годишња му је
цена за чланове југ. учит. удружења 50 дин.; за за ђаке учитељ. школа 45 дин, Претплата се полаже унапред најмање за пола.
године на Југослов. учит. удружење, Београд, чек.
Власник и одговорни уредник ИВАН ДИМНИК
претседник Југословенског учитељског удружења Београд
Краља Милутина 63.
С ____-_- не Штампарија »Привредник« Жив. Д. Благојевића, Београд Кн. Михаилова 3. Тел. 21-45)
је. У педатогици је своје гледиште наг рочито ерудитивно изградио у делцету „К проблематици функције одгајања и једне науке о њој. Ту је стао на гле. диште да „научна ексистенција, физиономија и аутономија, педатотије одвиси од специфичне одгојне функције, а ова од специфичности одгојне каузалности, која се може увидјети и утврдити само тачним одређењем појма одгоја као процеса свршног човечјег дјелања нарочите врсте. Ваститање (одгој) „је свршна и планска њега природних могућности човјека у његову развоју на разини духовних му тежња, тј. одгој је свијесна њега културне воље човечје. Одгој је културан акт управљен на одгојну или образовну идеју. Према томе „пе дагогија је специфична и према другима јасно разграничена наука сопствене законитости, она је аутономна наука“. Она није ни примењена психологија, ни филозофија већ аутономна „чиста тебријом фундирана технолотијска (норма“ тивна) наука, која се наслања на. бројне помоћне науке, прије света на психологију и филозофију.
У погледу примене педагошких начела у школи, управо о идеологији нове школе, проф. Матичевић говори, да она има неколико лозинки: „Природа, живот, човјек, доживљај, изражај, кује тура, рад, стваралаштво, умјетност, слобода, индивидуализам, оптимизам, фи„лантротија, социјалност, морал, вера, национализам и да се тек помоћу „идеологије нове школе можемо пробити и кроз лабиринт њене феноменологиј 5 Матичевић, попут Клапареда, истич функционално начело у радној школи.
И ми с наше стране желимо, да У наредној деценији наш драги Т. Матичевић изради једно обимније ш датошко дело у коме ће бити прегледи изложен целокупан његов педагошки
систем. М. Р. М.
нечланове и школе 80 дин
рач. бр. 53081.
=
Телефон 22-585