Учитељ

967

и САВРЕМЕНИ ПСИХОЛОШКО-ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ

МЛАДЕН САВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ

Зашто сеоски дечаци и младићи склапају другарске везе

Испитивао сам 26 младића у моравском крају, недалеко од Алексинца. Посматрао сам њихово држање у разним приликама. Забележио сам неке њихове поступке и исказе, који су ми се чинили да су значајни.

Младићи које сам испитивао, махом су чобани, земљорадници и занатлије, којима занатски рад слабо иде од руке. А један од мојих испитаника је ишао у гимназију, па је због слабог успеха напустио.

Готово сви чобани су дечаци, који тек што су изашли из школе, или су ђаци, па за „летње верије" чувају овце. Они још нису дорасли за рад у пољу, те су им родитељи, да би и од њих било неке „вајде“, изабрали ово занимање. Њихови родитељи често кажу: „Слабачак је још за у поље, па док порасне, нек' чува овце. И то је вајда". Дечаци обично терају овце на пашу у њиву, где им родитељи раде. „Ту, да ми је стално на очи' — кажу мајке дечака. На подне, кад се овце „запландујев', помажу родитељима у раду, или им доносе воду с извора, ручак и „обед од кућу“, док буде време да после подне чувају стоку. И онда их родитељи стално пазе, сваки час опомињу да се не „успавав“, ако стока оде у штету грде и прете: „ће дођеш ти дома, па ћу те научим!“ или „Куде гледаш, бре, ћорчо!“ итд. Дечаци, да би се ослободили слалног родитељског надзора, гоне стоку на пашу даље од њих. Онда, да би имали с киме да „разговарају, удружују се двојица или тројица и чувају заједно. „Боље кад смо заједно, правимо разговор“, каже дечак од 14 г. 3 м. (ПЦ). Родитељи им овакве поступке не одобравају, грде их и често туку. „Нисам те ја там пратија“ — каже отац, али мајке, које су много сажаљивије и попустљивије од очева, узимају их одмах у заштиту и измоле код очева да им дозволе да чувају „мало подаље од њи“. Оне их онда упућују на „другаре“, саветују им да се пазе, да добро чувају стоку и да не краду „јел ће носив лубеницу на гушу“. На њих свакодневни савети мајки утичу тако да се деца збиља здружују, осете да морају да су с неким „другаром“ и да не могу сами да чувају стоку. То нарочито бива с млађим дечацима који још не смеју да буду усамљени. Они се у присуству „другара“ осете слободнијим; кад су заједно, смеју и касно увече да дотерају овце кући, што су када су сами били, чинили још док сунце није зашло. „Кад се саставимо ја и Воја, прича дечак од 13; 7 (1), ми чувамо до половин ноћ и ич не неје стра'“. Неки дечаци увече задрже овце у пољу, да би, пошто сви оду из поља, пустили да пасу и у туђим њивама, некад и у житу. Исти овај (1) дечак је рекао даље: „А кад потерамо накуд кућу, ми ги одврнемо негде, ди има да пасев, па кад се овакве изгенчив (подбочи се и начини слово ф) таг терамо“.