Учитељ
875
никад нисмо свађали, а годину смо заједно живели. Али кад се он ожени, ја се саставих сас Драгу. И он је добар, ал, мисли да је најбољи момак, а то му не ваља. И зато што ме није сматраја да сам кај он, нисам мога' с њега да другујем“.
Дечаци и младићи, у крају који сам испитивао, друже се врло радо и из различитих узрока. У табели се показује због чега они склапају другарске везе. Дечаци махом чувају стоку и упућени су самом природом на „другаре“. Другарске везе међусобно склапају дечаци истог темперамента, и из истих узрока. (Види табелу). Младићи при избору пазе на његов карактер. Највише се воле они који су поверљиви (4). Неколико младића немају друга. Они су навикли да живе без друга и не осећају никакву потребу за друговима.
ЏОН ДУЈИ ,
Интерес и напор и њихов однос према васпитању воље
ПЦ
Прелазимо на други део: психологија интереса. Претходна дискусија је показала да треба расветлити: однос интереса према жељи и задовољству, с једне, и према идејама и напору, с друге стране.
Да укратко дефинишемо интерес. Интерес изражава нашу активност; он је нешто покретљиво, динамично, привлачно; он није инертност и статичко стање у односу на објект. Друго, интерес је објективног карактера. Кажемо да човек има више разних интереса: трговачких, локалних, и др. МИдентификујемо интерес с пословима. Мнтерес није сам себи циљ као осећање: везан је увек за објект, мотив, циљ. Треће, треба истаћи субјективан карактер интереса: ми се интересујемо за нешто нарочито. Најпосле, интерес је емотиван исто колико је субјективан и објективан. Интерес је увек праћен емоцијом.
Такве су разне врсте и форме интереса. Битно значење појма интереса изгледа да изражава стање наше потпуне потчињености ономе што је за нас од највеће вредности. Етимологија речи: !трег-ез5е наводи нас на мисао да интерес анулира сваку раздаљину свести и објекта, узрока и последице, то је инструменат који ствара њихово органско јединство.
Покушаћемо да детаљно испитамо разне одлике интереса које смо истакли.
1• Активни покретач интереса је рефлекс тенденца, погона, спонтаних потреба живог организма. Погони нису никада у стању апсолутне равнотеже. Они су увек јако еластични и управљени ка једном мање-више одређеном правцу. Добро је позната легенда 0 гладном магарцу између две пуне зобнице, али је мало оних Који то сматрају као апсурд. Ако би ја било пасивно и неутрално,