Учитељ

376

нити питати у очекивању спољњег стимулуса, остало би увек немоћно и умрло као и легендарни магарац између две порције хране. Заблуда је мислити да је „ја“ у једном сличном стању равнотеже, У ствари, оно је увек пред једном одлуком, у стању запетости, на путу ка једном одређеном циљу. Магарац, тако да кажемо, стално окреће главу ка једној од две зобнице. Никакво стање чисто физичке природе не може детерминисати једно психичко стање које би с истом снагом реагирало према два опречна стимулуса,

Корен природног интереса је управо овај спонтани, импулдсивни карактер органске активности. Интерес као и погон не долази од спољњег надражаја. Пошто се врши одабирање погона, то се увек — када је наше психичко стање будно — интересујемо на овај или онај начин. Потпуно отсуство интереса или апсолутна равнотежа је мит као и легенда о Буридновом магарцу.

Друга заблуда, која може имати тешких последица, је покушај да се нађе један зев између погона и ја. Погони се сматрају као активне силе, ја као пасивна снага коју ове покрећу. У ствари они су једно; уједињују се у свом елану, у свом кретању.

2% Интерес се увек везује за неки предмет. Уметник се интересује за своје кичице, боје, технику; трговац за игру понуде и тражње, за берзу. Узмите ма коју било врсту интереса, па ћете се уверити да интерес слаби, постаје чисто субјективно осећање, ако га одвојите од предмета.

Али бисмо били у заблуди претпостављајући да интерес прво долази од предмета и да је то предмет који нас покреће. Звезде, кичица, боје интересују уметника једино зато што му ове ствари помажу да у себи открије већ постојећу уметничку способност. Нема, исто тако, ништа у најситнијим стварима што би могло побудити интерес детета, ако сви ти објекти не потстичу Какав инстинкт или погон дајући им прилике да се развију. Број 12 је без интереса као проста чињеница, али је од интереса као средство за развијање енергије или латентних жеља, кад помаже да се изфабрикује нека ствар или измери стас нечији. Исти принцип важи, у разним степенима, у свима наукама: природним и историјским. Све што олакшава развијање нашег духа, све што га гура напред нужно садржи у себи један унутарњи интерес.

3% Прелазимо на субјективни, емотивни карактер интереса. Појам вредности је објективан исто колико и субјективан. То ће рећи, да овај појам садржи једно осећање а не само објективну страст. Очигледно, не може се ово осећање другче дефинисати него да је личност свесна неке вредности. Где је интерес ту је и осећање вредности.

Суштина психологије интереса може се овако формулисати: интерес је првобитна форма активности „ја“, или његова еволуција, у форми латентних тенденција. Ако испитамо ову активвост у односу према њеној садржини, према ономе што та активност даје, имамо посла са идејама, са објектима, ејс., са нечим објективним. Ако је посматрамо као израз самога „ја“ које се открива и постаје свесно себе, имамо посла са емоционалном страном, са осећањем субјекта. Да се потпуно схвати интерес, треба у њему видети активност „ја“, која је интелектуалне садр-