Учитељ

395

нелелине ливене аи ваПисилнне писали ниси стела ливене a aa

од битних услова развитка човекове личности. Тако нам Ајхорн саопштава случај једне девојчице, којој су родитељи рано умрли и која је услед тога доспела у руке даљње тетке која је са њом врло грубо поступала. Дете је изгубило своје родитеље не само рано него и на један изузетно трагичан начин. Наиме, отац јој је умро од туберкулозе гушећи се у сопственој крви, што је дете посматрало и проживљавало. Мајка је се убрзо после тога обесила о прозорску кваку, у ком положају ју је мала затекла. Дете је било кажњавано не само батинама и безобзирним поступком своје тетке него и тим доживљајем из детињства и начином на који је изгубило родитеље. Она је тек касније у школи, захваљујући изузетно лепом опхођењу од стране њене васпитачице и љубави школских другарица, први пут осетила љубав и поверење и пријатност која долази од околине. Последица тога је била један њен амбивалентан став према околини, наиме, у школи је била добра, пажљива, уредна, искрена, док је код куће показивала све знаке запуштеног и поквареног детета. На том примеру се лепо види, баш због те диференцираности става према околини, штетан утицај претеране строгости и кажњавања. Исти је случај са тзв. агресивном децом (то је нарочито случај покварене деце) коју је Ајхорн, у свом заводу за поправку запуштене деце, морао издвојити у засебну групу и примењивати нарочите методе васпитања. Оно што је за нас важно у овом случају је факат да су та деца била много кажњавана од својих родитеља или од живота уопште. Ајхорн их је лечио на тај начин што им је у прво време дозволио да раде све што хоће. Тиме је 1) показао потпуно поверење према њима и 2) што их за њихова недела (туче, свађе, разбијања) није уопште кажњавао, те тиме показао према њима љубав и заузео сасвим други став него што су према њима поступали људи и живот. Резултат тога је био потпуно позитиван. Дечаци су се после једног низа дана, пошто су своју агресивност претходно појачали, потпуно умирили и вратили социјалном реду.

Васпитни поступак према болесној и поремећеној деци. Пре него што пређемо на третирање, те према томе и лечење грешака тј. отклањање љихово код оне деце која греше због неке душевне болести, рећи ћемо неколико речи о оној деци која греше из неког пролазног унутарњег конфликта. Тај конфликт је у већини случајева последица неког доживљаја из најранијег детињства. Психоанализа је утврдила да су доживљаји из најранијег детињства тј. од дана рођења до пете године, од пресудног значаја за здравље и душевну равнотежу кроз цели живот. Ми, разуме се, не можемо излагати овом приликом све случајеве таквих доживљаја, чија је последица дисоцијално или систематско грешење, али ћемо навести неколико типичних случајева.

Ајхорн саопштава случај једног запуштеног детета, које је поткрадало своје родитеље и бежало од куће. То је чинило због тога што је његов отац узео себи за жену младу девојку, према којој је дечко још пре него што му је постала маћеха, осећао детињску љубав. Та љубав би вероватно у току његовог пубертета сама по себи ишчезла тј. била пренесена на неки други мо-