Учитељ

Во и р

тежњама и стремљењима данашње школе. — Оно што ћемо јој одмах и замерити, нимало не крњи њену вредност, а та замерка се састоји само у овоме: поједини одељци, не сви, у садржају (на крају књиге) произвољно су компликовани у анализи њиховој, а не може се проверити да ли је сам аутор тако чинио или његови сарадници, но за то преводиоци ниуколико не одговарају. Напротив, њихова велика заслуга се скрива баш у томе што су, по мом мишљењу, успели да наш језик у тој књизи учине течним, стил јасним и по најновијем нашем правопису омогуће педагошко образовање југословенских читалаца ове врсте.

Тима Димитријевић

Милан Јањушевић, ИЗ САВРЕМЕНЕ ПЕДАГОГИЈЕ. Скопље, 1937. стр. 105, издање књижарнице „Славија“. — У пет чланака писац је обрадио неколико актуелних чланака из савремене педагошке науке. — Пишчево име није непознато читаоцима „Учитеља".

Први чланак Васпитање и друштво, посматра проблем васпитања са гледишта појаве диференцираности циљева и резултата у васпитању у различитим срединама и у разним епохама. Писац настоји да нађе заједничку карактеристику у мноштву различних дефиниција педагошких класика и ауторитета, којима они одређују појам васпитања. Тоталитарни преглед савремених стремљења у васпитању немогућ је без познавања резултата, стремљења, напора и погрешака у прошлости. Зато и писац у овом као и у осталим чланцима рекапитулира ту прошлост, те истакнуте проблеме поставља на јасну основу. Појава школе и васпитања третира се као нужна појава у друштвеним преображајима.

Опширно и брижљиво је обрађен чланак: Спонтана активност као основни принцип савремених педагошких покрета. У многим педагошким брошурама реклама Нове Школе обично почиње тиме што се на Хербартов систем оспе дрвље и камење, без удубљивања у суштину тога система. Овде није тај случај. Указан је основни став од кога је Хербарт пошао, на чему је засновао своју научну Педагогију, којим је грешкама и зашто подлегао, као и разлици због којих се овај систем тако дуго одржао у школи и поред својих недостатака. Читаоци које овај проблем интересује наћи ће у овој књизи његово објашњење објективно обрађено и упознати се са суштином тога проблема, прогреса и декаденције Хербартовог система, без потребе да о томе читају многе дебеле књиге које сваком и нису увек при руци. Заблуда је осуђивати прошлост зато што је садашњост ступила корак ближе истини. Људи збиља могу и морају стајати само на својој историској линији. Хербарту се не могу уписати у грех и погрешке његових следбеника, који су схематизирали његов систем и доста дуго кочили наставни и васпитни прогрес. Социјалном склопу друштва, тј. његовој доминантној класи овај систем је конвенирао. Живот је вал који се никаквим бранама не да трајно зауставити; може се само привремено успорити прогрес. Новија открића која резултирају из живота овладају друштвом, разоре бране и пред собом још јаче понесу све оно што је у вези са животом, па и васпитање, које је само један од многих животних процеса. Отуда врења у извесним епохама место једне континуиране еволуције. Сукоб између гледишта педагошких ауторитета послужи нам као путоказ да из тих гледишта назремо део истине. Тако се дође до синтезе савремених педагошких стремљења. То је била и судбина Нове школе, Школе Рада. У овом чланку писац износи те сукобе и размимоилажења између Кершенитајнера, Гаудига, Клапареда, Феријера, Дуја и др. У вези са тим писац износи скоро све главне струје и правце Нове Школе: Систем Монтесори Декроли—метод, Далтон-план, Пројект метода, Винетка план, Комплексна настава, Манхајмски систем (Школа по мери), те се читалац може сасвим добро упознати са њима и оспособити за сналажење и критику педагошких дела оних писаца који могуће инклинирају једном одређеном правцу.

Најчешћа су лутања баш у тој Школи Рада. Тешко је доћи до неког одређеног мерила и система. Феријер међутим тврди да се Активна Школа не да и не може дефинисати, баш зато што је активна као и сам живот, што је динамична, у покрету, у бивању. У толико је теже наћи се без компаса на педагошком терену. Ствар још више отежавају извесне техничке сметње, друштвене конвенције о којима писац износи интересантне мисли (стр. 49). — Скала дечијег интересовања по Клапареду служи такође као корисна информација свима који се у својој пракси желе ослонити на резултате Клапаредових научних открића.

Трећи чланак: Васпитање Марије Монтесори информативне је природе и износи развој и резултате овог васпитног система. Исти је случај и са чланком; Активна Школа Адолфа Феријера.