Учитељ
11
зец лиетвииелитешлиивираие: то тиваевир РРА ЕЦ ИВЕЕ ЕР НЕРЕДЕ ЕНЕН ЕЦ И
детета у основним линијама је свуда иста. Дух спонтанитета, дух слободе, дух колективног рада, треба да буде дух и наше школе. А што се тиче програма и методе, свакако да ће носити наше, Југословенско обележје. Потребно је, само, да се за нову школу заинтересирају не само школски људи, него и ваншколски, ђачки родитељи, Не треба да она за њих изгледа неко чудо, творевина суманутих људи, већ нешто што долази с временом, што ствара бољег, племенитијег човека и као такву да је помогну у њеном изграђивању. Она је у неким земљама готово свршена ствар, а код нас постепено продире. Освојила је скоро сав педагошки свет, освојила и школу. И ако има по где-где застоја у њеном изграђивању, не треба мислити да ће она пропасти. Ништа не пропада што има реалну основу за свој опстанак, нити у свом развитку иде увек равномерно. Свака се снага бори са препрекама и понегде застаје да-би се прибрала, да би ојачала и у згодном тренутку поново избила на површину.
И нова је школа једна снага, једна жива сила, која у рушењу препрека понекад стане, али не да престане, већ да се оснажи, да набуја, да би поново заподела борбу и освојила свет.
Епаминонда Јовановић
OSNOVNI ODNOSI iZMEĐU SOCIJALNIH STRUKTURA | OSTALIH ELEMENATA CIVILIZACIJE!)
1) Odnosi socijalnih sfruktura, ij. organizovanih zajednica, prema oslalim pojavama civilizacije mogu se najzgodnije okarakterisafi pomocu zakona evolucije (razvoja).
2) Razvoj svakog bića počinje njegovim posfankom. Svaka socijalna sfruklura (kralkoće radi upoflrebljavaćemo za laj pojam izraz ,,organizacija ') postaje izolacijom. Nova opština kopača zlafa na meslu koje pre nije bilo nastanjeno postaje fako da brojni koloniste napuštaju svoja дотаdanja naselja, 1j. odvoje se od njih geografski, i na novoizabranom mesfu 5е озатозтаје, 1). stvore novu opšlinu koja je odvojena od sviju ranijih opšlina i Živi svojim sopslvenim socijalnim živofom. Taj proces izolacije vrši se i famo, gde nove organizacije poslaju a da se ne vrši značajnije geografsko izolovanje. U svakoj varoši stalno niču nova udruženja — polilička, gospodarska, sporiska, vaspilna, naučna, umefnička itd. — na јај način, šlo se izvesfan broj individua udruži u izvesnom kulturnom cilju.
Kada fi individui, tzv. članovi, posvećuju svoju aktivnost odabranome cilju
(na pr. sportu) odvajaju se od osfalih građana kao naročita organizacija
') Predavanje održano na kongresu „lInsfihuf Infernationale de Sociologie" \u
Визји, амдизја 1935 god. Češki original štampan je u časopisu »Sociologicka Revue«:
(Brno), a mi smo ga preveli dozvolom redakcije i po odobrenju aulora..