Учитељ

(na pr. fulbalski tim), koja često feži da svoju samoslalnost i izoliranost od oslalih dopuni još i drugim elementima sem speciličkih organizacijskih elemenala. Ta organizacija ima ne samo svog kapitena i druge funkcionere, nego i izvesna pravila, statute i propise, naročito odelo (uniformu, dres) ili barem naročili znak, svoje sopslvene finansije, svoje ime ifd. Svi Ti elemeni udružuju se da bi što jače podvukli samostalnu egzistenciju organizacije i njenu razliku od njenog socijalnog miljea (okoline).

Taj proces, kao i njegov rezulfaf, može se kralko nazvali zakon izolacije (zakon usamljivanja), ili potpunije: kao odvajanje nove grupe od ranije socijalne celine i njeno osamostaljivanje ili socijalno iskristalizovanje koje dolazi posle tog odvajanja.

Taj zakon ne važi samo za organizacijske pojave,, već i za sve druge kulturne pojave. Primer: Ljudi su se upočelku sporazumevali celom površinom fela, a naročiilo gesfovima. Iz foga konglomeraha pojava koje su služile kao sredstvo za sporazumevanje poslao je govor na Taj način, što su se od celine odvojili i usmoslalili zvučni fenomeni. Iz fih fenomena opet se formirao glasovni govor. Iz konglomerala raznih glasovnih jezika daljim su se razvojem obrazovali i odvojili književni jezici itd.

Ali faj zakon izolacije ne važi samo u sociologiji: on važi i u biologiji i u psihologiji. Svaki biološki organizam postaje odvajanjem (odlučivanjem) novog bića od maklerinjeg lela, a osnovni psihološki fenomen 1J. sves} poslaje odvajanjem jednog dela psihičkih pojava od nejasnog konglomerafa polsvesnih pojava.

Zakon izolacije (usamljivanja) ima, dakle, vrlo široko važenje; zalo on, dabome, nije dovoljan da se specifički okarakterišu socijalne pojave. Za fo Treba drugih zakona.

3) Posmairamo li proces razvoja u organizaciji koja je već postala, videćemo da svaka nova socijalna struktura feži za prevlašću nad organizacijom iz koje je postala. To saznanje dalo je već odavna polslicaj da se poslavi poznala dokfrina o „društvenom ugovoru” (le confrat social) i osnuju parlamenfarne ustanove koje leže za fim da ograniče prevlast vley daoca nad građansivom. Ali važenje drugog zakona, zakona ekspanzije sekundarnih oblika, očitovalo se ovde čak i u paradoksalnoj činjenici: parlamen{i, slvoreni isprva da ograniče prevlast vladaoca nad građansivom, posiali su u foku vremena i sami prelstavnicima fe prevlasti. Sličnim načinom na pr. i pomoćni resor finansijski, shvoren da osigura sredsiva za rad resora prave državne uprave, usled razvojne ekspanzije smera k tome da sam zavlada delainošću ih resora i da je koči. Ali fo se ne događa samo u velikoj meri u državama, nego i u minimalnim organizacijama. Aktivnos} svake kulturne organizacije upravlja se prema finansijskim mogućnoslima, iako su finansije prvobilno svuda bile određene da služe, a ne da odlučuju.