Учитељ
=
лост, сам Нечајев није располагао с довољном научном строгости и сва
његова школа носи печат брзих генерализација и површности у поставци питања. Уз учешће групе, која је везана с Нечајевом, постао је и „Психонеуролошки институт“ — виши наставни завод, који међутим није имао солидну репутацију у руским научним круговима. Психологија је овде остала по страни и можда није случајност што је проф: Нечајев прешао у Педагошки институт у Самари, који је створен после револуције. О научном раду Нечајева у Самари постоје слаби подаци у литератури која из совјетске Русије допире у Европу, али, разуме се сам правац с којим је везано име Нечајева жив је и биће жив. Од много веће вредности као школа и озбиљнији по самој поставци рада био је Психолошки институт Шчукина, који је створен под руковођењем проф. Челпанова. Око проф. Челпанова окупило се много младих психолога који су и раније енергично радили у области психологије иако је и ту било површних праваца (Корнилов, Рибаков). Ако још поменемо име проф. Росолимо, који је познат због свога „метода профила" (доцније делимично прерађен од проф. Е. Клапареда) и малу групу лица око Росолимо, онда смо исцрпли главне податке о научнопедагошком правцу. Морамо још поменути А. ф, Музиченка, који је радио у Кијеву и штампао малу али добро документовану књигу „Савремени педагошки правци“ и његовог ученика Даденкова, који је написао омању студију 0 индивидуалистичкој педагогици У Немачкој (Шарелман).
Главни Лесгафтови радови: 1. Упутство за физичко васпитање школске деце. део |, || изд. 1901—1909. 2. Породично васпитање детета и његово значење део || Посебно део |! „Школски типови“ 6-то изд. 1910, О Лесгафту види „Успомени П. ф. Лесгафта", издање „Школа и живот“ 1912 год. О радовима Лазурског говорено је у тексту. Радови А. Нечајева: 1. Савремена експериментална психологија у њеном односу према питањима школског васпитања. 2. Развиће интереса и памћења у школском добу. 3. Нацрт психологије за учитеље. 4. О асоцијацији по сличности. Тако исто види чланке: Главни ток развића психичког живота у вези с питањима васпитања, О васпитању воље и др. у часописима „Руска школа“, „Књиге из педагошке психологије“ и „Весник психологије“. Тамо су штампани радови сарадника А. Нечајева: Зачињајева, Румјанцева, Конорова и др. Тако исто види у помену“ тим часописима и у „Веснику васпитања“, (од чланака Љовитина види чланак о
Монтесори и Хербарту, О радној школи, Рат и деца, Милитаризација у школама Немачке и друге).')
(Наставиће се у следећој свесци)
Проф. 8. 8. Зјењковски
___--________--
1) Све књиге расправе и часописи који су у овој монографији штампани на руском доносимо у српском преводу. Преводилац: