Учитељ
25
тересантно, али саме карактеристике 6 типова Лесгафт је мајсторски: развио, често до праве уметности. Посебице карактеристика нежно застрашеног детета може се назвати Лесгафтовим уметничким педагошким открићем.
Лазурски је био професор психологије у Војно-медецинској академији. На себе је обратио општу пажњу својом првом психолошком књигом, која носи назив „Наука о карактеру“. Ова књига заузима у малој литератури из теориске карактерологије врло завидно место, нарочито због општег „динамичког“ схватања душе, које се у многоме ближи погледима познатог американског психолога М. Роџда а. Лазурски је написао још неколико омањих студија и у заједници с проф.. С. Л. Франком разрадио велики, уосталом с доста излишности, сложени програм за изучавање личности (врло близак „психографији“ по дефиницији В. Штерна). Али нас овде нарочито гони да говоримо о Лазурском и његовом учешћу у стварању тако зване експерименталне школе. Сама ова идеја везана је са схватањем „природног експеримента", који је Лазурски истакао у теоријској психологији. Суштина ове идеје налази се у томе да се упоредо с експериментом у тачном смислу те речи, кад варирамо услове неке појаве, вештачки појачавамо или слабимо неку битну њену страну, треба да призна и „природни експеримент“ у коме имамо посла тако исто с једностарним развићем или слабљењем неке стране у појави, али то не чинимо вештачки, већ природно „само по себи", у случају одабирања услова. Лазарскова идеја налази се у темељу једне мале школе у Петрограду о чијој судбини ја немам тачних података. Али у духу те идеје Лазурскога била је замишљена и школа при Педагошкој академији под руковођењем проф. Нечајева. На жалост нема штампаног материјала и о овој школи, као и о великом и педагошки често врло цењеном школском стваралаштву у различитим школама (за период 1900 год.), осим. онога што је написао на страницама часописа „Слободно васпитање" (о томе ће бити речи доцније).
С именом проф. Нечајева везано је доста различитих почетака у области научне педагогике. Захваљујући енергији и живости карактера, А. П. Нечајев, везан у самом почетку свога рада с Педагошким музејем при Управи војно-наставних завода, умео је да окупи око себе целу групу младих ученика који су били одушевљени идејом експерименталне педагогике. Нечајев је створио велику психолошку лабораторију, у којој се спроводио читав низ експерименталних испитивања, а и сам је врло много радио у овом правцу (његова испитивања функције памћења у зависности од узраста, штампана у Хенећић Ћи Рзусћојосје — стално се цитирају у психолошким уџбеницима). Може чак да се каже да је Нечајев створио у нас читав правац експерименталне психологије која је по духу блиска Мојмановом правцу. На жа-