Учитељ

А. Педагошки натурализам:

1) Научни правац

2) Романтични правац

3) Совјетски правац: а) Полупозитивистички, 6) Религиозни.

а; Полупозитивистички

6) Религиозни.

Б. Педагошки идеализам;

В. Религиозни педагошки правац.

( томе што ми двапут говоримо о религиозном правцу у педагогици, биће говора у 58 9 и 10.

5 4. — Научни правац у педагогици (Лесгафт, Лазурски, Нечајев, Музиченко и др:).

На прво место међу радницима овог правца морамо ставити П. Ф. Лесгафта (1837—1909). Као професор анатомије створио је био– лошки правац у анатомији и постао је познат већ почетком ХХ века својим чувеним предавањима из теорије физичког васпитања. Лесгафт је још крајем ХТХ века створио у Петрограду течајеве за васпитаче и руководиоце физичког васпитања. У 1905 год. ови течајеви су били преображени у „Слободну вишу школу“, која је затворена после две године. Нешто доцније он ствара своје течајеве, који су се одржали до револуције. Од педагошких дела која су прославила Лесгафта, главна дела била су издана још пре почетка ХХ века, али широки утицаји Лесгафтових идеја односи се на ХХ век. Да истакнемо пре свега чувени систем физичког васпитања који је систематски повезан с чињеницама анатомије и физиологије. Велики педагошки значај овога система није толико у његовом научном заснивању колико у главној педагошкој идеји која тражи рационално васпитање ученичког тела, које је прожето идеализмом и поштовањем према ученицима. Сви они који су прошли кроз Лесгафтове течајеве постали су не само добри практичари већ уједно и спроводници идејног и одушевљеног служења школи и интересима деце, које је створило од ученика и ученица Лесгафтових чврсте и предане спроводнике његових идеја. У историји физичког васпитања Русије Лесгафту припада нарочито место. Физичко васпитање по њему није био циљ по себи: кроз дисциплину тела он је тражио дисциплину духа и хтео је да личност у борби за живот наоружа навикама чврстине и издржљивости. (Ова духовна страна физичког васпитања има, по Лесгафту, велики значај за путеве социјалног живота, јер захтева од свакога големо развиће сила које задржавају. Читаво поколење наставника који су свршили Лесгафтове течајеве држало се његовог. правца а нарочито се у тешким годинама револуције испољила идеалистичка природа Лесгафтових погледа. Тако исто морамо истаћи и његово учење о школским типовима (Лесгафт их дели на шест: лицемеран, частољубив, добродушан, нежно застрашен, кивно застрашен и угњетаван). Научно тумачење ових типова слабо је и неин-