Учитељ

Испитујући породицу у свима њеним функцијама (васпитно-педагошким, со-

цијално-физиолошким и економским), проф. Сорокин није могао да не обрати

пажњу и на једну врло важну појаву, која се збива последњих деценија у кругу савремених народа — на кризу савремене породице. Он је запазио читав низ озбиљних поремећаја у породици, које сматра за важније од политичких и верских револуција, јер се њима руши основа на којој почива друштво. Те појаве он је уочио не само у породици као вези супруга, него и у породици као вези родитеља и деце и уопште у целокупном породичном животу. Поводом ових појава он се пита: да ли се треба томе радовати или се због тога треба жалостити, и уопште какав став према тим појавама треба заузети.

Има људи који се радују овим променама. То су сви они који сматрају да породицу треба уништити, па да се на њеним рушевинама сагради једно ново „друштво. Проф. Сорокин стоји на супротном гледишту: да је породица камен темељац друштвене зграде и да њен пад повлачи за собом и пад целокупног друштвеног живота. Зато предлаже да се, место рушења породице у име неких неодређених циљева, постепено исправљају сви недостаци савременог породичног живота и свим силама тај живот појачава.

Одмах после породице проф. Сорокин ставља школу. Она продужује породицу, тј. прерађује и припрема личности за самосталан живот у друштву. Школа, по проф. Сорокину, врши три функције: 1) селективну, 2) образовну и 3) васпитну. У првом случају она игра улогу социјалног сита, у другом социјалног апарата за ширење знања и искуства, потребних за одржавање и прилагођавање, а у трећем радионице за васпитање и прерађивање људи. Школа је по проф. Сорокину, као и породица, скромна и неприметна установа, у којој се граде услови за судбину целокупног народа. Уколико је она боља, утолико су бољи и ти услови. Зато су за њега питања правилне организације породице и школе важнија од питања политичког и црквеног уређења, а родитељи и учитељи утицајнији на ток историје свога народа него и најважнији поглавари државе и цркве.

После породице и школе проф. Сорокин ставља професију, па онда цркву и државу, пружајући и о свакој од ових установа врло занимљиве податке, а на крају је извео главне принципе распореда људи у социјалној пирамиди.

Сорокинова Социјална педагогика нема само теоријски него и велики практични значај. Она се бави низом значајних питања како за педагошку теорију тако и за педагошку праксу. Специјално у нашој средини она задовољава једну огромну потребу, која се осећала како у пракси, где су нам недостајала упутства овакве врсте о владању људи, тако и у теорији. Стога ће она добро доћи не само студентима педагогике на нашим универзитетима, слушаоцима виших педагошких школа и ученицима учитељских школа, већ у истој мери и родитељима, и учитељима, и политичарима, и свима људима, који се ма у којој форми интересују чи-

ниоцима који одређују владање људи и историјску судбину народа.

Превод је лак и пријатан за читање, језик правилан, а техничка опрема добра. Г. Мајсторовић је и овим преводом задужио нашу педагошку књижевност. Е Вит. С. Радовановић

„Учитељ“ излази, у месечним свескама од четири до пет табака. Годишња му је цена за чланове Југ. учит. удружења 50 дин.; за нечланове и школе 80 дин.; за ђаке учитељ школа 45 дин. Претплата се полаже унапред најмање за пола године на Југосл. учит. удружење, Београд, чек. рач. бр 53081. — Рекламације непримљених бројева најдаље после два месеца. Учитељ излази из штампе сваког 15 у месецу.

Власник и одговорни уредник

ИВАН ДИМНИК

_ претседник Југословенског учитељског удружења Краља Милутина 66. Београд Телефон 22-585

ЛШтампарија „Привредник“ Жив. Д. Благојевића, Београд. Кн. Михаилова 3. Тел. 21-450