Учитељ

Ниниви есеје и 7

би противници нове школе. Он је груб и суров и захтева напоран рад, а игром стварамо само „мекушце". Истина, живот је суров и немилосрдно кажњава оне који му нису дорасли. Али баш поред те свести о суровости живота нико паметан не да детету, од 7 година да узјаше правог коња, него дуго треба да се вежба у јахању штапа да би доцније узјахао оседланог коња. Тешком и напорном раду треба да претходи игра, као што јахању правога коња треба да претходи јахање штапа. Детињство је и намењено игри. Дете не би било дете кад се не би играло, а дете је зато да се игра. Уколико пак детету намећемо тежак, напоран рад, уколико му не дозвољавамо да се игра, утолико скраћујемо детињство и утолико ометамо развитак његових снага. Озбиљнија би замерка била: може ли сва дечија активност у школи бити спонтана, односно заснована на игри. Нема ли активности која би се детету нужно наметнула“ Али ово стоји до учитељевог знања и умења. Феријер је израчунао да такве активности може бити само 10%. Клапаред не прави такав прорачун.

Спонтана активност пак, нужно води слободи детета. Дакле, дете у новој школи треба да буде слободно. Оно је и сада слободно, али ова слобода није довољна да се његова активност потпуно испољи. Оно седи скрштених руку, приковано уз клупу. Не сме да говори кад га не питају, не сме да бира предмет свога рада. У чему би дакле, била слобода детета у новој школи% Ја се нећу овде упуштати у разматрање појма слободе. Рећићу, само, да се слобода детета у школи не састоји у разузданости, не састоји се у томе да чини шта хоће, него да чини оно што мора по сили својих унутрашњих закона, под притиском својих нагона. Можда би се неко тргао поменувши нагоне! Рекли бисмо то су тамне, мрачне силе у нама, које треба сузбијати; они воде у пропаст, у понор, јер је дете по природи „зло“. Све је то бајка, рећићу ја! Нагони су оно што је најсветије у човеку; то су оне силе што одржавају човечију врсту и гурају је путем усавршавању. Ту су н. пр. нагон за кретањем, нагон за изражавањем, нагон за одабирањем, нагон за удруживањем. Не видим никакво зло у испољавању тих нагона! Ако хоћемо вулгарно да схватимо слободу нагона за кретањем, рекли бисмо да то води вршљању по разреду, скакању тучи итд. На жалост, баш је данас тако у отсуству наставника. У активној школи тога неће бити; кретање је детету омогућено у физичком раду, . цртањем по зиду или по табли, моделирањем, прављењем објеката од дрвета, шивењем, ткањем, кувањем итд. Оно је слободно да приђе табли и да решава задатке. Слободно је да приђе своме другу или наставнику и затражи помоћ у решавању проблема.

о нагону за изражавањем данашња школа мало води рачуна. 7" У

(Она иставља захтев: — „Говори кад те питам!“ дакле, мисли кад ти ја = кажем да мислиш! Сваки други покушај је кварење дисциплине и ру-