Учитељ

88 – ннининнннннннинсинииниининининислииинИе

стања произишао сваки човек"! Опет један циркулус! И према таквом схватању је довољно нешто претпоставити, што се никојим начином, ни у прошлости нити у садашњости, не може доказати, па да се чине даље поставке и врше објашњења! По томе се најбоље види колико су основане и „објашњене“ све поставке учињене по Младеновићевом гледању на васпитање. Оне су таман такве да могу припасти догматици, те зато морају далеко стајати удаљене од сваке истините науке Према томе не треба да нас нимало изненађују и Младеновићева „образложења“ такве његове за нас у највећој мери чудновате, чак довољно смешне теорије о суштини и пореклу морала, као што је објашњење морала радом пчела и мрави, и чак шта више односима ствари и кретањем планета!!. Јер одмах у продужењу горњих редова, каже се: |

„Планете такође налазе прецизно свој одређени пут у сунчевом систему, али свакако немају свести о томе. Зависност између деловања (радњи) разних бића и ствари може, дакле, постојати и без свести. Зашто ту могућност не бисмо претпоставили и за људско друштвог Већина људи се не сећа ничега из прве, друге, па и треће године живота, а живели су у друштву... Међутим, поменута претпоставка, којој иначе ништа не противуречи у стварности, омогућује нам једно укупно унитарно схватање, до кога су неки мислиоци (на пр. Аристотело, Августин) долазили претпоставком о свести код свих осталих ствари."

Колико мисли и реченица толико бесмислица, нетачности или непотпуности! Кад су — по Младеновићу — и у кретању планета, у односима мртвих ствари уопште, могле бити нађене навике (!) као несвесне (што значи духовне) радње које се убрајају у морал.) онда је утолико лакше писац у такве поставке могао уврстити и претпоставку о несвесној моралној почетној основи за цело људско друштво. Међутим та претпоставка не само што је без икакве реалне основе у животној стварности него се она показује као бесмислица која противуречи истини да је људско друштво могло бити засновано као културна категорија тек онда када је човек доспео до свести о потреби једне заједнице. Све дотле су његова „заједница“ и његова „моралност“ могле спадати у категорију мајмунског или разбојничког и пљачкашког заједничког живота и морала. Колико писац игнорише и логику, исто као етику у самој тој једној претпоставци и поставци, доказује и то што је таквом схватању допуштена свака претпоставка којој не стоји на путу нека истина из животне стварности. По таквој Младеновићевој логици је дакле логично и оно што је за истиниту логику нелогично и по којој се чине само такве претпоставке за чију се истинитост тражи потврда у ономе што се налази у животној стварности, а искључене су такве претпоставке које се чине према ономе што се не налази

1) То потсећа на укорењено значење код нашег сеоског света речи „морал“ у смислу морања. |