Учитељ

ОСТЕЈ-УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА о –m–m— 1 OKTOBAP 1937 БЕОГРАД XI 18 (52) ГОД. БР. 2

== === ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР. 30

Byvafsbom čehoslovačbkom marodu, njegovim učifeljima i peđagošbim piscima maše najdublje saučešće zbog smrfi Prefsedniba Oslobodioca.,

УЧИТЕЉЕВА ТЕОРИЈА

НАУЧНО И ПЕДАГОШКО ДЕЛАЊЕ ТОМЕ МАСАРИКА

1. Масарик је свесни живот одраслог човека почео у гимназији конфликтом с католичком црквом, а своје научно делање почео је у тесној вези с питањима религије. То пада у оно време кад је добио приват-доцентуру на бечком универзитету, кад је 1879 написао научну студију о самоубиству. Баш у то време код европске интелигенције имало је успеха учење, које се држало става да је живот рђав и да нема смисла живети. Тада су се марљиво читале студије о индуској филозофији које су препоручивале самоубиство. Тако исто су се изучавала дела модерног филозофа песимисте А. Шопенхауера и његова ученика Е. Хартмана. У духу овога мрачног „песимизма“ вођени су разговори и међу озбиљним људима, вођени су они и у Бечу међу Масариковим пријатељима. Масарик се и доцније сећао више пута својих ватрених препирки с присталицама самоубиства. Како су озбиљно међу студентима постављана ова питања може се видети и из тога, што је један Масариков ученик извршио самоубиство и оставио Масарику своје наслеђе. Као резултат ових ватрених препирања и као одзив на њих појавио се први научно-филизофски оглед Томе Масарика, који је посвећен „идеји самоубиства,' под заглављем Оег 5е!Бб|mord als sociale Massenerscheinung der тодетеп Стузаћоп“ (Беч, 1881). Што пада у очи при читању овога, као и сваког другог Масариковог списа, главно је то да он прилази религији, питањима веровања. Мисао моју је првипут исказао у своме студентском спису „О хипнотизму"“, овде је јасније и дубље изложена.

Зар очајање није потсвесна сила, зар нешто несхватљиво не влада у овом случају здравим умом; Велики писци размишљали су о

Учитељ И 72, 5