Учитељ

160

„Наша педагогика је материјалистичка педагогика... јер она признаје одлучујуће значење васпитној и образовној средини.“ Али кад се тако схвата педагогика онда није могућно васпитати „члана комунистичког друштва“, кад не постоји комунистичко друштво. Таква су типична блуђења свакога утопизма и онда је схватљиво да се у даљем развоју педагогике неочекивано истиче идеја „педагогика прелазне епохе" и циљ педагошког процеса није више васпитање „чланова комунистичког друштва“, већ васпитање поколења које је способно да води борбу за остварење комунизма. То је грандиозна замисао да се све младо поколење преобрати у комунистичку веру, а целокупно старање о деци, као таквој, изводи се у „класној структури.“ Ранија психологија детињства која је изучавала дете „уопште“, одбацује се зато, што она није била свесна да дете „уопште“ не постоји, већ да постоји дете своје епохе и своје класе. С једне стране припадност класи толико је фундаментална да све остало заклања, с друге стране она је тако незнатна да се с њом може и не рачунати и да се треба спремати за борбу за надкласну комунистичку машту. |

Противречности у теориској области совјетских педагога следују из тога, што је теориска област као форма утопизма у исто време систем економског материјализма и што неће да буду свесни своје принципијелно идеалистичке структуре и траже своје заснивање у систему натуралистичке филозофије.

Пођимо даље за радом педагошке мисли наших аутора. Главна педагошка идеја школе у совјетској Русији је идеја радне школе. Принцип радне школе, сам по себи, истакнут је у руској педагогици у Кривенка, још у ХЈХ веку (у књизи „Физички рад као нужан елемент у образовању"), у Ушинскога, у Л. Толстоја. У ХХ веку, у времену пре револуције, идеја радне школе необично јако се раширила; нарочито је много пажње, као што смо већ раније нагласили, посветио идеји радне школе часопис „Слободно васпитање.“ Други педагошки часописи давали су доста места како преведеним, тако и оригиналним студијама о радној школи. Али за време совјетске владе у Русији, идеја радне школе постаје званична и обавезна лозинка. Ми нећемо говорити о томе, шта је практично из овога изашло, наш је задатак да подвучемо само теориска гледишта о питању радне школе. У прво време две идеје које су припадале разним педагозима (Крупској и Блонскоме), одредиле су теориске планове у грађењу радне школе: принцип политехницизма и идеја индустријализације школе, веза школе с производњом. Принцип политехницизма захтева „свестрано изучавање радне делатности“ и овим се хоће да ослаби момент специјализације и професионализације у школи. Крупскаја више од других писала је наиме о „општебразованом" значају политехничког радног васпитања. Блонски је први истакао другу идеју, идеју непосредног везивања школе с производ-