Учитељ

Пуркиње је био физиолог по струци. Он је основао први физиолошки институт у Немачкој, па одмах први такав исти институт у Прагу. Но физиологија у овим институтима схватала се врло широко. У физиологију се убрајало све оно што се односи не само на процесе, који се збивају у организмима, већ и у органима, у којима се процеси дешавају. На тај начин Пуркињева школа је разрадила питања, која се по савременој терминологији убрајају у физиологију, анатомију, хистологију, цитологију и ембриологију. У овим испитивањима за објекте су служили не само човек и животиње, већ и биљке.

Први научни рад, који је Пуркињево име широко распростро и привукао на себи симпатије великог Гетеа, била је његова докторска дисертација. У њој је млади научник положио основе новог научног одељка — психолошке физиологије осећаја. Функција чулних органа изучава се овде путем самопосматрања. Тако на пр. при доследном осветљавању и замрачивању ока, човек може да посматра структуру ретине, распоред крвних судова у оку, место улажења видног нерва итд. Проверавање ових самосматрања на животињама довела је Пуркиња до конструисања очнога огледала, за које се обично приписује да га је Хелмхолц увео у медицинску праксу.

Други научни рад физиолошког карактера је испитивање о несвестици. Пуркиње објашњава да несвестица не зависи само од оптичких осећаја при кретању околних предмета, већ се може вештачки изазвати галванском струјом, наркотичким средствима, врло малим или обратно, претерано јаким притиском крви у главу итд.

Велики утисак на научни свет учинила је физиолошко-хистолошка студија, коју је Пуркиње издао заједно са својим учеником Валентином. Овс студија посвећена је покретима трепљица, које су се до тога итд. Проверавање ових самосматрања на животињама довело је Пур-

киње с Валентином описао их је тако исто и у унутрашњости виших животиња, у органима за дисање, варење и полним органима.

Испитивање нервног система довело је Пуркиња до открића елемената, који су доцније назване Пуркињеве ћелије.

У области анатомије долази веома тачан опис девет категорија бразда на јагодицама прстију у човека и тај опис послужио је за основу стварања савремене дактилоскопије.

Али нарочити ефекат имало је Пуркињево ембриолошко откриће, наиме опис мехура плода у кошињем јајету и тумачење његове улоге, као дела јајета из кога се непосредно развија плод. Овај класични рад штампан је 1825 год. и зове се ,„5тбђојае ада ом омшт ћјопат апје тпсиђаћопет".

Напослетку нужно је истаћи рад чешког научника у тој научној области која се сада зове цитологија. Овај део његова рада до по следњег времена некако је био изван сфере пажње историка науке. Међутим он има необично велики значај за оцену његовог научног стваралаштва. Ствар је у овоме. Још пре штампања радова Шлајдена и Шаана, који се сматрају за творце теорије о ћелији, Пуркиње је више пута наглашавао да се различита животињска ткања састоје из зрнашца. У „зрнашцима“ нервног ткања он је посматрао не само језгре, но и језгрице. Даље, он је себи дао јасан одговор о тој разлици, која постоји међу полим „зрнашцима" животињског ткања и елементарним деловима биљних организма који имају језгрине опне. Доцнија испитивања М. Шулца, који је унео озбиљне исправке у теорију Шлај-

и“ и-“, отас

a, „а А

и ПА на,