Учитељ

дена и Швана, у великом степену ближе се чињеницама које је изнео Пуркиње. Шулцовој „грудвици протоплазме са језгром које се у њој садржи“ боље одговара термин „зрнашце", него назив „ћелија“. Ово последње означавање („ћелија“) одржава се у науци само инерцијом, као преживелост, која не одговара појму који се налази у њеној основи.

Све васколико богатство својих научних открића, Пуркиње је изложио у малом броју радова који су врло кратки, али и врло садржајни. Али овим ни изблиза није исцрпљено „физиолошко“ наслеђе, које је он оставио. Пуркињеви ученици подвргли су испитивању готово сва ткања животињског организма и многе новине, које се садрже у дисертацијама ових ученика, биле су нема сумње инспирисане њиховим учитељем. Може се рећи, да је хистолошка наука у радовима Пуркињеве школе добила нову светлост.

По личном ставу према својим научним радовима, научници се могу поделити на две категорије. Једни се понашају брижљиво према својим открићима и свако своје испитивање марљиво доводе до краја и предузимају мере да за себе сачувају приоритет. Други, укратко описују своја посматрања, више се о њима не брину, а понекад чак и сам опис, заједно с приоритетом, остављају својим ученицима.

Пуркиње, слично руском Ломоносову, припада овој другој категорији. Зато се потпуни значај његових радова испољава само постепено, путем изучавања не само његових штампаних студија, но и неиздатих рукописа, а тако исто радова његових ученика. О стопедесетогодишњици рођења знаменитог чешког научника и будиоца већи део овога изучавања већ је извршен.

(Превео М. Р. М) Проф. М. Новиков

ПСИХОЛОШКО-ПЕДАГОШКЕ ИНСТРУКЦИЈЕ ОГЛЕДНИМ ШКОЛАМА

Радна школа значи школу саморадње, спонтанеитета. Две су стране психофизичке активности: духовна и мануелна. Али и мануелна активност у исто време је и психичка активност: душевно од физичког не може се одвојити, једно друго увек прати. И моделовање сваке врсте, и илустрације, и цртање, и писмени састави —- све су то и духовна и мануелна испољавања.

Стара школа полазила је од претстава, па преко емоција и долазила до воље. Нава, радна школа, полази одмах од воље, од нагона, од моторике. Хербартова педагогика била је интелектуалистичка, а радна је волунтаристичка. Хербарт је мислио да кад да претставу да је дао и вољу, а то је сасвим погрешно, јер напр. код абулије постоје претставе и мисли, а воље нема. Најбољи пример је Обломов, који вечито прави план да изађе на своје имање, па никад, јер поред свеса размишљања опет се враћа у кревет. Х

13»