Учитељ

пором. Значај оваквога поступка налази се у властитим доживљајима које ученик лично преживи при савлађивању неког наставног градива. Досадања настава није на овај начин поступала, јер је она познавала само једно средство — говор: учитељ је давао знање устима преко ушију, а ученици су то њему враћали устима. Данас савремена педагогика искоришћује ученички активитет у најширем смислу речи и сва средства: усмен и писмен говор, драматизовање, илустровање, цртање, моделовање и др. Цртање у новој школи не постоји само као наставни предмет, већ постоји као наставни принцип, примењујући га гдегод је могућно и готово у свима предметима: ручни рад (картонажа и моделовање) такође не постоји више као наставни предмет, већ као — принцип савремене школе.

Нови ступњеви радне школе не претстављају одвојене, посебне психичке процесе као што су то претстављали Хербартови тзв. „формални ступњеви“ који су се везивали за пасивно примање утисака, упркос томе што у духовном раду учествује психичка целина: и аперцепција и апстракција, јер се обе ове функције непрестано проткивају. Душа не чека да дође тзв. трећи Хербартов ступањ „асоцијација"' (поређења и везивања), па тек онда да испоређује: она прима (аперцепира) и испоређује неизменично и ствара појам, закон, правило. Овај се посао обавља сваки час, те је зато“ бескористан рад одвојеним временским отсецима: анализа, синтеза, асоцијација, систем и примена. Опажање се не може одвојити, од мишљења и покрета, већ се једно с другим преплеће, проткива и прожима. Сама природа наставне јединице казује какве ће бити фазе и радни ступњеви: унификација и формализам јесу немогућни и штетни у обради наставног градива.

Примена пом. 8 44 мало је до данас остварена. Уколико је реализована, то је недовољно. Чак се банска конференција школских надзорника у Скопљу жали Министарству да и почетници раде вербалистички и ако су свршили школу у доба нових педагошких тежњи. Стога позивам све школске надзорнике и директоре учифељских школа да енергично настану да се захтеви овога 5-а потпуно реализују у народној школи. Није тежиште да се само постигне успех, па макар на који начин. Такво мишљење педагогика је одавно осудила. Потребно је знати на који начин: притиском или савременим методама» Школски надзорници узимаће у оцену ова факта увек при оцењивању наставника у школском раду.

У овом погледу желим да вежбаонице свих учитељских школа предњаче."

| Наш закон о народним школама и ово цитирано објашњење траже, дакле, да се настава изводи по принципу активног учешћа ученика и принципу концентрације, тј. по принципу комплексном; свако пређено градиво уколико је могуће да се везује за друге стварне области, Овим се долази до бољега јединства свести. Ово се чини пре свега из два разлога: психичког и етичког. Знање повезано више траје и лако се репродукује; јаче јединство знања боља је гаранција за доследност, за Етику. Наша душа по урођености тендира ка јединству, а комплексни принцип потпомаже јединство свести, па према томе осигурава етичко поступање.

У новој школи не вреде формални ступњеви, већ радни ступњеви, радне фазе, које се одређују према самој садржини дотичне лекције и душе детиње. У новој школи учитељ мора да буде мислилац, а не шабланиста: он мора да размисли унапред колико ће да буде фаза рада, јер ту не постоји шаблона у раду.