Учитељ
Нова школа јесте школа живота: уколико живот не може да уђе у школу, онда школа мора да изађе у живот, тј. у природу, друштво, дућан, радионицу итд. Деца морају да осете и проживе догађаје и уопште стварност. Она морају да доживљавају, јер доживљавање је потпун психолошки процес, а саопштавање знања уполовачен је душевни процес, управо то је осакаћивање психичких процеса. Осакаћени психички процеси дају непотпуно биће које није спремно за жи- | вот. Наша нова школа мора у свему да буде живот, ученици морају у свему да доживљавају. Зато у њој деца преживљују своје детињство. У огледној школи ђаци држе сами и предавања по упуту својих наставника. Они сами постављају и састављају задатке, а не само да решавају како се то ради у старој школи. Јер ми у животу не патимо увек од тога што не умемо да решимо задатак, него и од тога што не умемо да поставимо задатак.
Стара тзв. очигледна настава или „зорна обука" у новој школи не вреди много, већ активна чулна настава. Зорна обука то је по америчком психологу Дују „полуопажање"“, а то је још далеко од активне наставе. Активна настава у новој школи тражи запослење не само мозга, него и целога тела, и онда је то тек право доживљавање.
У новој школи рачунска настава изводи се у прва два разреда на куповини и продаји, као што се у животу ради. Огледна школа импровизира у учионици дућан, у којем се ученици вежбају у куповини и продаји. Руска рачунаљка је потиснута. Уместо тога ради се новцем од хартије.
Рецептивост из старе школе потпуно је уклоњена и на место ње свуда је дошла активност, моторика у најширем смислу. Цела је настава постављена на бази играчког нагона: на игри душе и тела, што ћемо мало доцније изложити. (Од играчког инстинкта долази се до развијеног душевног живота. Полазна тачка није интелект, већ играчки инстинкт.
Зато наш циљ у огледној школи није једино морални карактер, ма да се ово не запоставља, али је главни циљ спремање ученика за друштвену, националну и државну заједницу, учвршћивање јединке за корисног члана велике друштвене заједнице, а то је већи циљ од моралног карактера. Наши друштвени чланови морају бити не само морални већ и корисни, агилни чланови заједнице који раде на подизању културе, јер калуђери-испосници не подижу културу и ако могу бити сасвим морални.
Ми смо у огледној школи у Београду реализовали програм и ако је он велики. У новој школи не обрађују се све методске лекције по радном принципу, већ само тзв. „врхови науке“, главне методске јединице, а остале лекције прелазе се по принципу досадање, али темељније чулне наставе, јер програм због пораста науке и уметности