Учитељ

иваанииинти лиле нереалне Ина ле ер не РичиИЕНЕЛЕНР27 629

Писац је у праву када подвлачи да се етика бринула о срећи човека појединца. Није у праву када тврди да је то само тако. Исто тако, у праву је када у појединим животним појавама, као у политици на пр. види само егоизам. (Ово важи нарочито за политику балканских народа. Али, није у праву када закључује, да у свима манифестацијама живота има само егоизма, и да све што се одиграва око нас, срачунато је само на нашу личну срећу. Сасвим је у праву када тврди, да се мора створити морал и у односу према другој личности, морал заједнице, да се створи смисао у човеку да се брине и за друго ја као што се брине за своје ја. Само, све то постоји и у етици, и у животу и не претставља никакав оригиналан потхват. Разуме се, више то постоји у теорији а мање у животу, али и у животу има много од тога. Можда је оригинално његово одлучно указивање на то код нас. Али, чини се човеку покаткада, да је узалудно све теоријско разлагање моралних принципа и оштро или ватрено залагање за њихово остварење, ако све то није праћено делом онога који то чини. Дела, дела, људи треба данас, а не речи, фраза, система. Што данас имамо толико етичких теорија, а мало морала и моралних људи у животу, криви су сами људи, јер њихове речи нису ни из близа у складу с њиховим делима. Ла. данас народи имају Сократе, како би друкчије изгледало лице њиховога живота, Њихове културе. Само треба човек да хоће морал и да хоће да живи по моралу и биће морала.

Радомир Д. Гаћић

АКСЕНТИЈЕ РАНКОВИЋ: ЗНАЧАЈ И ВАСПИТНА ВРЕДНОСТ ЂАЧКИХ ДРУЖИНА. Вршац, 1937 г. Ђачке дружине служе, умногоме, као спона између школе и живота У њима се даје могућност ђаку да види у маломе, слику живота, људи и њихових односа. Ту се може да испољи сва финоћа и продуктивност, а тако исто и сва нагост духа. Оне су често позорнице на којима се крећу, сукобљавају, сарађују и помажу будући носиоци и ствараоци живота и културних добара. У тим дружинама могу да се испоље и више разноврсне индивидуалности и путеви по којима ће они да греде у будућности. У дружинама често долазе до израза разноврсни идеали, и струјања културнога живота, а нарочито струјања и колебања ђачкога живота. С те стране посматране ђачке дружине играју значајну улогу у животу школе и ђака. Г. Ранковић покушао је да прикаже дух и истакне вредност и улогу ђачких дружина у формирању ђака.

Ван сваке је дискусије да у ђачким дружинама треба да царује дух слободе, разумне и стваралачке слободе. Јер, само у слободи може да се манифестује живот људскога бића, да се доживе радости и драгоцена духовна изживљавања. Писац сасвим исправно подвлачи велики значај осећајности за развитак личности. Младост је зачарана осећајношћу и поезијом. За правилно развиће у младости велику улогу игра поред осталога и естетско васпитање и писац је сасвим у праву када на њ' указује као на саставни, нераздвојни део образовања младога бића, јер естетско васпитање омогућава и буди позитивна осећања. Ова осећања мора да се стварају још у најраније доба човековог живота. У школи се обично живи једним полумеханизованим животом. Дружине школске имају да ублаже монотоност и полумеханичност данашње школе. Интересантно је подвући као да се чини, да је живот по ђачким дружинама био бољи и плодоноснији пре но после рата, премда се данас врло много говори о њима. Вредно би било испитати и узроке напретка или опадања ритма у животу ђачких дружина. Тада би нам многа животна стремљења ђака била знатно јаснија. Писац има добар дар посматрања, па би могао и о овоме што да нам рече.

Проблем ђачких дружина, и код нас и уопште, увек је актуелан и писац је у праву када ове дружине схвата као школу живота. Под извесним случајевима оне то и јесу. Ђачке дружине су минијатура живота и заједнице. И ту постоји вођа и маса, предавачи и слушаоци, они који наступају на седницама и који се зато спре-

Учитељ 5 40