Учитељ

панели ин виванинринивилшииитечиигиаввитае штале тишине. 7 7

буквално је изражен у речима једног америчког хумористе: „Не мари чему учите децу, догод она то мрзе.“

И у настави матерњег језика, заблуда је долазила од схватања језика кроз граматичку поуку, која је полазила од педагошке претпоставке да ће ученик, који је упознат са гласовима и њиховим променама, речима и њиховим облицима и синтаксом, отпочети конструктивним радом у језику ради даљег усавршавања. Међутим, граматика се не сме одвојено од говора предавати деци народне школе. Настава уопште мора бити животна и за живот, па и настава граматике не сме се удаљавати од живота. На место некадашњег захтева, да се поуке из науке о језику дају деци у тесној вези са наставом читања и писања, савремени педагошки и дидактички теоретичари истичу, да настава граматике преко језика, живог говора, утиче на дечје душевно напредовање. По Рудолфу Хилденбранду, немачком методичару, језик се не учи из граматике, већ граматика из језика.

___А. познати педагошки реформатор, Ото Бертхолд, види све недостатке у говору и писању, као и свему школском образовању уотште, у погрешно постављеној и конструисаној наставној обради. Он истиче да „сваки човек ради нагонски, од првих покрета живота на изградњи што потпунијег назора о свету“ А тај назор о свету садржан је у матерњем језику, који човек учи док је жив, јер језик није увек исти, како би то граматичари хтели. Ото Бертхолд супротно њима вели, да свако доба човековог живота има свој говор.5) А савремени педагози тврде, да није ништа више убило углед педагошкој теорији него веровање, да се она састоји у рецептима и узорима по којима треба у настави поступати. „Механичка удаљеност је неизбежан корелат сваке теорије, која одваја дух од радње у правцу извесног циља,“

Данас се од граматичке наставе тражи, да преко тог говора утиче на духовно дечје напредовање. Овим се њој не придаје нека посебна снага. Духовно усавршавање деце не очекује се од самог градива, већ и од начина давања тих поука о језику. Дидактичари се данас слажу да се граматика у основној школи може предавати индуктивном методом, управо аналитичко-синтитечким поступком. Тако, Др. Рајичић Душан мисли, кад се за полазну тачку у настави граматике узме реченица или прича, у вези са доживљајем и кад се у граматичким вежбањима тражи од деце да не наводе ма какве примере, већ само примере, који ће их нагонити да размишљају, да се сећају ранијих опажања, да се интересују за живот који их окружава — да ће таква настава помоћи да се граматичке поуке са великим интересовањем усвоје, чиме ће се увећати и дечја моћ праВилног говорења а тиме се јачају и дечје моћи посматрања и размишљања.)

Методичко извођење ове наставе треба, по Љубунчићу Салиху, формирати познатим радним ступњевима: утврдити заједничКим радом учитеља и ученика, задатак (проблем), који садржи све о чему ће се радити; потом у заједници решити, које ће се врадиво

5) 5. Рјшфипас: Магегиј јемк. 5 Др. Д. Рајичић: Посебна дидактика.