Учитељ

је извор аристотелско-томистична психологија и филозофија. Аутор је хтео у своме делу да изради модерну структурну психологију у оквиру неке Аристотелове психологије. У вези с том намером су унети у кратки филозофски уводи који хоће да пруже јасност појмова у наредним поглављима о психолошким особеностима доживљавања младићевог. Јерајева психологија се не осврће само на туђу литературу, већ има сабраног много нашег словеначког психолошког материјала, који је аутор добио као катихета и вођа омладине. Аутор је покушао још и да анализује нашу словеначку и савремену литературу по резултатима структурне психологије. У његовој књизи има много сасвим конкретних животних ситуација, које ће свакоме отворити очи за тешкоће и потребе младога човека. Јерајева омладинска психологија такође има културни смер и пружа се на подручје културне педагогике и модерног васпитања. Уопште је дакле особеност ове психологије у томе, што покушава показати синтезу између схоластичне филозофије и структурне психологије и у схоластичном гледању на човека.

Наша омладинска психологија је бар де Расјо обогаћена научно најважнијим делом, које је написао за свој докторат веома способни почивши Фрањо Чибеј. Та књига досада није могла изићи, само јој је Озвалд посветио своју омладинску психологију. Спис, који има назив „Педагошка психологија“, хтео је Чибеј употребити као хабилитацијско дело. Обухвата 490 страна писаних на машини и има два дела: у првом је говор о дечјој и омладинској психологији, а у другом о проблему културне психологије. Нешто из првог дела, особито о појму педагогике психологије, о методи и изворима омладинске психологије и о историји омладинске психологије, објавио је Чибеј већ раније. М њему је извор свега психа у целини, и он такође даје занимљиву слику генетичко-психичких структура. Као веома важан принцип душевног развоја он узима статичност и генетичност, начела која се провлаче кроз сву његову психологију, чинећи је јединственом и дајући јој оригиналну научну вредност. Чибеј познаје два правца и три степена човекове душевности, те хоће да здружи „бехавиоризам“, Фројдов и модеран психолошки. правац. Занимљиви су посебно структурни пресеци одојчета, четворомесечног и једногодишњег детета, при чему се нарочито обзирао на развој говора и на стварање појмова. Претшколско доба дели у више струпњева између којих је најбоље обрађен занимљиви ступањ дечје кризе. Најбољи део списа је прелаз од претшколског до школског доба. Чибеј је радио с огромним познавањем савремене психологије и то веома критички. Његов је спис уопште први код нас и био је написан пре Озвалдове и Јерајеве књиге.

Између самосталних књига из подручја психологије споменућу: Озвалдова »Рпгодочоупа in duhoslovna smer psihologije ' 5 редагоХкега миш Кка« (1934); А. Шеркова »О psihoanalizi« (1994); Ступанова »Težko zgojliivi otroci« (19936); Boičeva »Strukturna psihologija in pedagogika« и Е. Дајсингера »Резка ргедриђеге а Чођа«, као посебни сепарат из »ЗГоуепзкеса. испе а« (1937 и 198435-36) затим Волца »Оггок«, д-р Драгаша »Окок у šolski dobi« (1937) и најзад Гогалов спис »О pedagoških vrednotah mladinskega gibanja (1931).

Даље хоћу да споменем и неке значајне чланке, који се баве општом и омладинском психологијом, Чибеј је написао: »Iz moder-

ка

ПР

Пи пе есеји ои = о Или

шљака а а

У РУЧ ПНЕ ДИ, a E LA u,

44 LE M ка.