Учитељ

Нојтез иде још даље: „Учити активно и дајући израз свом ја, а не примајући пасивно идеје од других, то је његов принцип“ (тј. скаутизма). Ако Тт. зв. „продуктивна школа“ „Савеза одлучних реформатора“ с П. Естрајхом, Келингом и Коверцем на челу, и т. зв. „Јединствена школа рада“ одлучно захтевају да сваки рад, па иу школи, мора бити користан, вредан односно продуктиван (са привредно економског гледишта), скаутизам исто тако настоји да дечаци изуче корисне вештине и да сами израђују много што шта, што би не само за њих већ и за друге претстављало вредност. Дакако, скаутизам се показао много еластичнији од „продуктивна школе“, јер не заборавља и на то, што је истакао наш педагошки писац Николић: „Школа мора бити ризница идеализма и у њој треба да се развије цела личност“. Сасвим су у духу скаутизма и идеје Наторпа, који се залагао за школу као радну и животну заједницу. Исто тако у скаутизму налазимо сасвим сродне идеје или сличне методе рада и поступка с оним идејама и метсдама, које проповедају у „Слободној школи“ (у Викелсдорфу) или у „школи по мери“ Е. Клапареда. Много што шта зближује скаутизам с РЈагооп 5сћоо! у Америци, а нарочито с идејама организатора нове бечке школе О. Глекла. Ова: последња нарочито наглашује значење „веселе саморадње, радосног доживљавања и свесног уживљавања у радну заједницу“. Упоредите с тиме, што је речено у „Идеолошким оснсвама скаутизма“ (М. Тагански): „Ми, скаути, признајемо сваком нормалном човеку право да живи нормалним животом. Нама је највише стало до слободе духа и до максималне активности слободног духа. Нека сваки живи што интензивније, нека како хоће и може употреби све силе и снаге, само то никада не сме бити на штету другима. Мепсљавање личности у потпуној мери и радоснс доживљавање, то су наше кснкретне задаће. Скаутизам је религија Радости и Сунца“. Узимајући у обзир све што је горе наведено о сродности између школе рада и скаутизма, признаћемо да има право А. Феријер када каже за Р. Бедн - Пола да је „најелегантнији претставник радне школе изван саме школе“.

Али скаутизам није само лека врста допунске школе, он има вреднсст и сам по себи. Више но школа скаутизам има прилике и начина да делује на децу у погледу васпитања воље и карактера. „Као педагошки систем скаутизам ставља себи задатак да васпита савршену личност, која би истовремено била и савршени члан заједнице“. Али исти задатак имају и сви остали васпитни системи. Питање је у томе да ли имају стварне могућности да овај и овакав циљ псстигну. Предност скаутизма стоји у вези и с његовом идеологијом и с његовим особинама у методслошком и организацисном погледу. Почнимо од ових последњих. Скаутски покрет је нека врста косперације између старијих и млађих само у таквој задрузи улози носе карактер духовних вредности, наиме знања, искуства, пожртвованости једних, великог одушевљења и бодре активности других, и најзад заједничког рада, међусобног поверења и узајамних симпатија. Некада је у Енглеској био популаран т. зв. Ланкастерски систем обуке. Наставник је радио непосредно само са старијим ђацима, старији ђаци су подучавали средњу групу, а ђаци из ове последње радили су с најмлађима. У школи тај степен није