Учитељ

При ________________-

Гласнику Савеза Трезвене младежи и то у свескама за април и мај м-це (191 г.). Али је опширније и темељитије писала о скаутизму једна жена, која је исте 1911 г. у „Венцу“ готово анонимно објавила чланак под насловом „Млади четници у Енглеској“. Исте 191 7. основао је прву скаутску организацију у Србији Д-р М. Поповић. 1912 г. он је издао књигу „Четник“, која је делимично превод делимично прерада чувене Бедн-Полове „5сошшпе [ог ђоуз“. Мало доцније се јавља скаутизам и код Хрвата.. 1914 г. проф. Мудринић је основао скаутску дружину у Карловцу и објавио малу књижицу која би имала да послужи као приручник. Ратне прилике нису биле повољне за развој скаутизма. Али још 1917 г. Д-р М. Поповић обнавља своју скаутску организацију у Водену (Грчка). У току следећих година спонтано и на више места наиме у Бањој Луци, Осјеку, Тузли и Огулину ничу скаутски стегови. 1921 г. ови су стегови склопили споразум о оснивању Савеза Извидника и Планинки. На ванредној скупштини Савеза донета су прва правила (6-У-1923), Савез је брзо развио велику акцију, која је у почетку дала видљиве успехе, али је донекле припремила терен и за будуће незгоде. Савез се ширио доста брзо, напредовао је захваљујући одушевљењу његових радника. Број скаута се нагло повећавао, међутим квалификованих и искусних скаут-инструктора готово није било. Зато је разумљиво, да је у почетку, југословенски скаутизам, као додуше и свуда, прошао кроз фазу учеништва, опонашања туђих узора, лутања и експериментисања. Могло би се казати овако, било је много омладинаца који су постали скаутски вођи али нису ни сами знали, шта је скаутизам. Овакви младићи, као чланови Скупштине Савеза момогли су да утичу и на састав Главне Управе, и на дух и карактер самог Покрета па још више и на начин пословања како у центру тако иу месту свог сталног боравка. На западу државе, немајући своје литературе, следиле су примеру аустриских, талијанских, чешких па и пољских скаута. У Словеначкој су се појавили т. 38. „гоздовници“ који су се у многом и то у битном одвајали од скаута. У Београду је био претежан утицај енглеских узора. Квалификовани инструктори Т А. Костић и +8. Павловић били су енглески ђаци и свршили енглески течај за вође у СПуе!-Рагку, за то су свесно и несвесно пресађивали све, што су видели, научили или прочитали код Енглеза. Није ни чудо, да су се појавиле разне потешкоће и несугласице које су 1925 г. довеле до озбиљних потреса у животу Савеза. Истовремено и на разним странама почели су скаутски радници тражити лекове. Једним је изгледало да проблем санације Савеза лежи у томе да се постепено уведу у Покрет зрелији људи а да се омладинцима смањи улога у водећим форумима Савеза. Док су раније на Скупштини Савеза фактично пуноправно суделовали дечаци од 16, 17 година, у промењеним правилима захтева се да чланови скупштине буду пунолетни. Други су мислили да је још важније да се реши проблем квалификоване радне снаге и проблем пречишћавања појмова о томе, какав има да буде код нас скаутизам. Ови проблеми су дали повод за решење питања о скаутским течајевима и о скаутској литератури.

У овом погледу судбоносну улогу у судбини Савеза одиграла је Савска жупа, која је уопште брло много допринела његовом

И“ >