Учитељ

правилном самоопредељењу. Још се 1921 г. у почетку у Огулину, а од 1923 г. у Загребу и целој жупи, формирала се струја, која је одлучно радила на томе да се једном прекине с Т. зв. „индијанштином“ и с другим врстама копирања туђих узора и да се скаутизам, без отступања од његове суштине (како у погледу идеја тако и у погледу метода рада), прилагоди националним особинама, потребама и приликама. Сем тога су претставници исте струје најодлучније захтевали да се целокупни скаутски рад стави на научну основу, тј. да све, што би било у супротности с психологијом, хигијеном и модерном педагогиком, буде одбачено или редуцирано на најмању меру. Да се циљеви постигну, приступљено је било организацији течајеве за скаут-инструкторе и за воднике (од 13 до 16 година). Први т. зв. зимски течај је одржан крајем 1923 и почетком 1924 г. 1998 г. у Осјеку је покренут часопис „Скаут“, који је наишао не само у Жупи него и у Савезу на најповољнији пријем. Јула м-ца 1924 г. организован је 1. скаут-инструкторски течај Савске жупе и го у Римским Топлицама, који је ванредно успео. Одонда и све досада Савска жупа је приредила 10 мушких и 3 женских средњих, односно скаут-инструкторских течаја. На течајевима су се предавале педагошке и идеолошке основе скаутизма, психологија детињства, методика рада, хигијена, теорија и пракса игара, телесних вежба, мануелног рада, методика обуке из појединих предмета и из вештарства итд. Готово су на свим течајевима течајци прегледани и психолошки (интелигенција, поједине психичке функције, доцније карактер и темпераменат).

Док је Савска жупа, нарочито под водством 6. ректора загребачког универзитета проф. и инж. Ј. Стипетића, одлучно и доследно спроводила све мере за прилагођавање скаутизма нашим приликама и за солидну научну припрему скаутских радника, у Београду и Дунавској жупи запажамо настојање да се одржи следовање енглеском узору. 1925—1927 организују се т. зв. „шумске школе“, које су у почетку скоро тачна копија енглеске „шумске школе“. Задржава се такође и одушевљење за индијанштину и друге форме западњачке романтике.

Отприлике до 1930 г. траје доба превирања у Савезу. Од 1930 г. Савез званично усваја програме и тип организације за ниже, средње и више течајеве, који су потпуно у духу течајева Савске жупе. Скаутска штампа напредује. Орган Савеза „Скаутски гласник“ и садржајно и у погледу опреме постаје врло добар. Појављују се књижице „Скаутске библиотеке“, које су задовољиле многе потребе скаутских радника. 1932 г. у издању ове библиотеке изашле су „Мдеолошке основе скаутизма“ које су унеле пречишћене појмове о духу и суштини скаутизма. Под водством Д-ра С. 3. Иванића Савез се ојачао и у организационом и у материјалном смислу. Савез је у стању да пошаље делегације и репрезентативне групе на међународне скаутске приредбе. Нарочито је бројно и успешно Савез заступљен на 1 Свесловенском Јатђогее-у (слету) у Прагу (1931), и на Международном Јатђогее-у у Мађарској (1938). Савез је успешно приредио и своје националне Јатроггее, од којих су најуспелији други у Загребу (1982) и трећи у Београду — Топчидеру (1935). У више од 100 места постоје скаутске јединице које