Учитељ

су окупиле скоро 10000 скаута. У Савез су ушли у приличном броју одрасли интелектуалци: претстевници слободних професија (лекари и правници), многобројни наставници основне и средње, па и више школе, официри (нарочито у вишим чиновима) итд. Доба релативног просперитета и напретка Савеза углавном се поклапа с добом боравка на челу Савеза Д-р С. 3. Иванића. Његови су наследници па и цео Савез имали да преброде потешксће друге врсте, но што их је имао Савез у доба учеништва. Савезу су створили потешкоће они елементи који су ступили у Савез ради тога да у Савез унесу туђи дух и туђу идеологију да Савез постане средство у борби која се углавном развијала ван самог Савеза. Ове су потешкоће преброђене: Савез је остао оно, што и мора бити, васпитна институција која ради највише с децом и као таква не сме да буде увучена у службу других непедагошких интереса. Сад је на челу Савеза ђен. М. Дамњановић, који се својски заложио да Савез буде на достојној висини и да у свему одговори својим дужностима. Савез је остао на идеолошким и педагошким позицијама које су јасно изражене у Скаутском Гласнику, издањима „Скаутске библиотеке“ и издањима „Носкаби“ (Нове Скаутске библиотеке“ у Загребу). Скаутски покрет је ухватио корен и има изгледа на његов све већи допринос у културном изграђивању и духовном самоопредељењу наше омладине.

Тај би допринос постао још већи, кад би наши наставници, нарочито наставници основних школа више упознали скаутизам и кад би га прихватили. МИ до сада у животу и историји Савеза југословенским учитељима припада значајна улога. Кад се Савез формирао, једна од његових првих скупштина одржана је у основној школи на Источном Врачару. Управитељ ове школе био је угледни часник и ватрени присталица скаутског покрета. У западном делу државе, наиме у Огулину, где се организовао први стег, у одбрану скаутизма, одлучно устаје учитељица Т Драг. Хамулак. Прво коло планинки (чланица покрета од 17 год.) води ! Ј. Голуб. Бивши течајци В. Фрам и Т. Станић много доприносе успеху скаутизма у Загребу и Осјеку. Ових примера има много. ИМ сада међу скаутским радницима има приличан број наставника основне школе. Али, маколико ценимо њихов допринос успеху скаутизма, сматрамо да тај допринос није довољан. Ствар је у томе, што скоро сви учитељи, који раде у скаутском покрету, раде у њему, као и други интелектуалци, или као функционери управних тела виших јединица (стегова и жупа) или као вође, који имају посла са старијим дечацима. На тај начин не долазе до изражаја њихово знање и искуство који се односе на млађу децу. Међутим је Ахилова пета Савеза у томе, што је слабо развијен рад с најмлађом категоријом чланства, т. зв. вучићима или полетарцима (од 7 до 11 г.). Полетараца нема много и с њима се не ради најуспешније, а то није никакво чудо, јер је то, из више разлога, посао много тежи и мање привлачан за многе скаутске вође, који су врло често или гимназиЈалци из МГ, УП, УШ разреда или студенти. Ако се узме у обзир чињеница да скаутски систем васпитања даје најбоље резултате, кад се примени што раније, тј. кад се почне радити с децом од 7 година (у руским и енглеским савезима почињу чак с децом од 5 година),

| | ;

| ' | | |