Учитељ

азил ЛЕ АРА 21 ЕНИ ЕНИ НИ ДВЕ ЕБВ ЕРЕ 22 на 445

онда је јасно да улога скаута-наставника основне школе може бити од огромног значења по цео Покрет.

Друга улога, где би учитељи могли бити од непроцењиве вредности, то је увођење скаутизма на селу. Скоро су сви скаутски радници везани за варош и немају контакта са селом. Постоје више скаутских јединица где су чланови шегрти, калфе и младе занатлије, али скаутских јединица на селу још нема. Ево што поводом тога пише 6. старешина Савске жупе и 6. ректор Загребачког универзитета, проф. Ј. Стипетић: „На село скаутизам код нас још није закорачио. У том погледу још увек трају покуси које врше поједини учитељи, одушевљени скаутски радници. Надамо се да ће“ ускоро и начин скаутског рада на селу бити изграђен и да ће се тако и сеоској омладини пружити могућност да се окористи свим оним «што скаутизам омладини пружи.

Сеоски скаутизам у нородиским земљама и Северној Америци, где су скаути носиоци културе новог, препорсђеног човека, најбоље нам доказује потребу (додаћемо од себе: и могућност) проширења скаутског покрета на село“. Овде на народним учитељима остаје и реч и дело!

Фердинанд Ј. Маслић, Земун

Учишељи и умешносш

Слика ваншколског рада наших учитеља и њихових културних стремљења не би била потпуна, кад не бисмо бацили макар само летимичан поглед на удео југословенских учитеља у изградњи наше народне културе на тако важном подручју њеном као што је уметност. Пошто је ово, колико знамо, први покушај синтетичког приказа ове врсте код нас, он вероватно неће бити потпун, а и ограничени простор не допушта нам да улазимо у детаље. Ко је иоле упућен како је тешко прибирати податке за радове ове врсте, неће нам то замерити. Главни извор информација имали смо у „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој“ д-ра Ст. Станојевића, али она није на 100% потпуна, а сем тога последња њена свеска изашла је равно пре 10 година, па у њој нема најновијих података који би за нас баш били од највеће важности.

Пођимо сада редом по појединим гранама уметности.

[) Лепа књижевност

Учитељи, растурени по свим крајевима земље, од највећих вароши до најзабаченијих заселака, у сталном и присном додиру са народсм, имали су и имају прилике да: добро завире у народну душу, да у танчине упознају живот нашег ситног човека, његове муке и невоље, и да у томе нађу довољно материјала за књижевно стварање. Отуд учитељи-књижевници дају у својим делима најчешће опис средине у којој живе и раде, понекад идиличан (старија „сеоска новела“), али често и са дубоком социјалном нотом.

Од старијих књижевника, чији рад углавном пада у раздобље до 1918 године, ваља споменути: