Учитељ

и детета, још мање овде у типологији; стога Јунгова књига спада међу оне које заслужују пажњу и признање, али се само читају а не студирају, упознају али мало преносе у даља научна истраживања или у животно искуство.) Критички поглед на ово његово дело не иде за умањењем његове вредности, нити би такав покушај имао изгледа на успех. Објективна вредност дела надживљава критике тиме што прелази у живо научно испитивање. Чињенице и идеје које су у њему утврђене и доказане прелазе у опште тековине научног ума човековог и живе даље, каткад и анонимно. Зато и за поједина научна дела може да се сматра да слику њихове праве вредности може дати тек историја — има и таквих која тек после више деценија нађу настављаче.

Превод је врло добар и претставља један корак напред у пречишћавању наше психолошке терминологије. Преводилац добро познаје наш језик и уводи неке наше изразе неупотребљаване у науци а способне да замене одговарајуће стране. Он даје и неке кованице које звуче лепа, али ће за њихово примање бити потребна реч времена. Није згодно што нису преведени ненемачки наводи, нарочито латински.

Д-р Радмило Вучић

Problem Вајбе и пазрипој пазгарг

Рјесј; duševni život u svima svojim izražajima i sa svima SVOjim bitnim obilježiima je sličan životu primitivaca iako nije baš sasvim jednak. Primitivci shvaćaju svijet oko sebe neposrednim čulnim opažanjem. I to bez ikakve uzročne veze. Sve objektivirano. Za primitivnu dušu je cijela stvarnost živa. Dakle, sva bića u prostoru su živa, sva imaju dušu i sva su nezavisna jedno od drugoga.

Prema tome, sve te osobine primitivnog duševnog života jako potsećaju na odlike bajke. A bajka, kako vele, odgovara dječiem shvatanju potpuno.

No, i pored toga, poznato je, da racionalistički pedagozi odbacuju bajku u vaspitanju. Oni smatraju da ona odvodi dijete iz stvarnoga svijeta i uvodi ga u jedan drugi svijet, nestvarni svijet, svijet fantastičnih čuda i nemogućnosti u kome se gubi svaki smisao i ljubav za istinom. Umjesto realne svijesti razbuktava se mračna i pogubna fantazija, koja od djeteta pravi sanialo nesposobno za realan život. Prilagođivanje stvarnosti, kažu, ije jedan od bitnih ciljeva dobroga vaspitania.

Pri tome se ipak postavlja pitanje: da li se realistički vaspitano dijete može riješiti svoje vlastite fantazije pomoću koie ono samo na svoj način oživljuje realitičke odnose oko sebe?

Komunistički pedagozi isključivali su, kako se zna, također u prvo vrijeme baiku iz vaspitne nastave. A sada ie ponovo opet sami

1) Она показују да Јунг није тако вешт и убедљив писац као Фројд и да за своју популарност има да захвали популарности овога свога учитеља иако је као мислилац самосталан и значајан.