Учитељ

101

се заустављање потом надокнади скоком, који омогући даљи процес развоја. Заустављање се обавља такође помоћу истих чинилаца, којима се омогућава и процес развијања. А то бива или недостатком чинилаца, или њиховим међусобним сукобом или пак њиховим упућивањем у негативном смеру.

Само растење и сазревање човекових телесних и умних снага претставља биолошки процес, као на пример: развитак клице, множење и растење ћелија, храњење, циркулација крви, развитак појединих органа, функционисање нервног система (и тим у вези поједине физиолошко-психичке радње као што су хтење, мишљење, осећање) затим процес замарања и одмарања организма итд. Али да би тај биолошки процес правилно функционисао потребно је: довољна количина хране са потребним састојцима (витамини и др.), топлоте, светлости, ваздуха, затим могућност да се вежбају снаге мишљења и сећања (духовна храна) итд. А ти услови који омогућавају изложени биолошки процес јесу економско-социјалне природе.

Јасно нам је дакле да је функција васпитања условљена са два битна фактора. Један је биолошке природе и претставља процес развијања и усавршавања васпитаника, а други је социолошке природе и претставља економско-социјалну условљеност тога процеса. Тим долазимо на проблем односа биолошких и социолошких закона у васпитању, на проблем односа биологије и социологије.

Шта је одлучујуће, претежније у васпитању: биолошки или социолошки фактор» То бисмо питање ради илустровања могли упоредити са питањем шта је неопходније за човеков живот: процес храњења или сама храна» Свакоме је јасно да на пр. без јела, пића, ваздуха итд. не може да. буде ни речи о варењу, дисању и животу уошште. Тиме се свакако не пориче да је могуће слабо варење и неправилно дисање и при највећем изобиљу хране и ваздуха. Овде се не тражи нека апсолутна примарност, не пита се шта је примарније: кокош или јаје. За нас је важно да без хране нема варења ни обратно. Такав је живот. Узрок изазива последицу, последица постаје опет узроком, и тако непрестано.

Пређимо сада на анализу проблема узимајући у обзир два главна чиниоца васпитања: наслеђене способности и услове да се те способности даље развију и примене у животу.

Скоро сви стручњаци истичу да је наслеђе битни услов успешног васпитања. Али при том се обично греши, јер се издваја наслеђе као нешто с неба пало, нешто независно и непроменљиво. Тачно је да васпитаник нпр. може да буде наследно оптерећен (луес, туберкулоза и сл. и наследно ограничен (слабе диспозиције), али се превиђа шта је условило таково наслеђе. Занемарује се чињеница да су извесне наслеђене особине биле некада стечене и то стечене под нарочитим условима. Наследни сифилис морао је неко у току генерација да стекне. А статистички је утврђено под којима се условима такве болести најлакше стичу. Тако на пр. проценат обољења од туберкулозе расте паралелно са процентом глади и сиромаштва становништва. Нехигијенски стан и недовољно чистог ваздуха такође проузрокује и поспешује та обољења.