Учитељ

МУ

Родитељско, породично грубо поступање са својим дететом не изазива собом само претерану нервозност код детета, већ доводи у питање чак и сам нормалан развитак детињега карактера. Такво поступање буди и развија код самога детета пркос, непријатељство, неискреност, притворност, лукавство, мржњу и неповерење и према родитељима и према свима другима око себе.

Поврх тога, дете које родитељи кажњавају и злостављају И тако га нагоне на рад и послушност, такво дете по правилу постаје прост аутомат родитељских захтева, циљева и мисли. Али је такво дете понајчешће такво само дотле, док му батина и казна родитеља виси ко Дамаклов мач над главом.

То и такво дете се, међутим, увек враћа на свој стари и утрвени пут и начин мишљења, поступања и реагирања у животу, чим се нађе и осети изван домашаја родитељске власти, изван родитељских претњи, казни и батина. Уколико, дабогме, код тога и таквога детета, због таквога родитељскога и породичнога поступања с њим, није наступило нешто што је најгоре и најкатастрофалније за њега, а то је: пуна отупелост, потпуно осуство сваке властите воље и иницијативе.

Ето зашто је дакле, један добар, савестан и савремен васпитач увек у тешком положају, увек у недоумици и неприлици, када стоји пред таквим дететом. Наиме, када стоји пред дететом које је раније, у родитељском и породичном кругу, расло и васпитавано у знаку батинања, кажњавања, принуђавања и претњи.

Такво дете по правилу узима у обзир све дужности у свом животу и прихвата се некога посла и неке дужности само тада, када му и уколико му стоји у изгледу каква казна, нарочито телесна казна. Оно, дакле, увек полази од тога, како ће у свом поступању и вршењу неке дужности избећи казну и батинање, а никако се ту не руководи самим својим унутрашњим побудама, разлозима и потребама.

А како пак савремено васпитање детета тежи и настојава на томе, да искорени у детету сваки траг застрашивања, то ће, дабогме, свако оно дете које је у родитељском дому васпитавано у супротном правцу, у знаку застрашивања, кажњавања и батинања, бити нужним начином лако склоно томе: да тај нови и савременији начин васпитања и поступања с њим схвати и протумачи чисто негативно. А то ће рећи, да га схвати и протумачи као слабост, немоћ и попустљивост самих васпитача, саме школе.

М

Код васпитања деце у породици игра врло важну и врло велику улогу и питање самога узајамнога односа између браће и сестара у породици. Разуме се, кад је реч о породицама са више деце обојега пола.

То нарочито важи у односу на питање о развитку и продубљивању социјално-етичких осећања код детета. А то су пре свега осећања: солидарности, љубави, пожртвовности, оданости, саучешћа, истинитости, правичности, дисциплинованости, итд.