Учитељ

У заводима за дефектну и душевно заосталу децу, као иу заводима за васпитање малолетне и васпитно угрожене деце, васпитање је истовремено и лечење. Лекар-специјалиста констатује стање и степен слепоће, глувонемости, телесних недостатака или душевне заосталости, а стручно образовани учитељ отвара слепима очи у духовни свет, даје глувонемима говор и логично мишљење, оспособљава богаље да могу самостално зарађивати свој хлеб, посматрањем и разним опитима констатује поједини недостатак у душевном развоју детета и труди се да нарочитим васпитним методама успостави активност душевних функција, да би и ово дете, према својим способностима, могло да заради свој хлеб.

У установама за дефектну, душевно заосталу и морално покварену децу, здравствена служба у највише случајева потпомаже педагошку службу, док је међутим у здравилиштима за туберкулозну децу и у опоравилиштима за слабуњаву децу, педагошка служба у служби здравствене службе. Лекар констатује стање болести, лечи и негује поједино дете, стално бди како над појединцем тако и над целом групом болесне или реконвалесцентне деце, уређује целокупан живот у овим установама и даје особљу упутства за рад и начин опхођења са појединим дететом или са поједином групом деце. Пошто су при овим установама обично отворене и школе на слободном ваздуху, лекар сарађује и у изради наставног плана и програма за ове специјалне школе, и саветује васпитно особље да се не би, преоптерећивањем наставним градивом и сувише дугим радним временом, нанело поједином детету више штете по његово здравље него користи за његов душевни развој. Задатак педагошки образованих лица у овим установама је дакле, у првом реду тај да по упутствима лекара-шефа установе, а својом стручном спремом и методом која даје деци подстрека за активно учешће у раду и за самосталан рад, поједином детету, чија је воља због болести и ослабелости постала нејака, те је због тога утучено и нерасположено, пружа што више задовољства, учини га радосним, а тиме му јача вољу за рад и оспособљава га, да ће, кад се буде опорављено вратило међу своје здраве школске другове, лако пратити наставу и са њима заједно свршавати школу.

С овим кратким и непотпуним упоређивањем задатака лекара и педагога, хтели смо указати на велику важност њихове сарадње у дечјој заштити. Ова сарадња није још свуда таква, какву изискује значај поједине установе за заштиту деце. Она није таква зато, што педагошко особље није довољно оспособљено за специјалан рад на заштити деце, а већини лекара нису довољно познате методе васпитавања деце.

Ради оспособљавања педагошки образованих лица за специјално старање, приређују се у појединим културним државама парочити течајеви. По трајању су ови течајеви недељни, месечни, полугодишњи и годишњи. Приређују се или само за учитељице и учитеље или заједнички за учитеље, лекаре и социјалне раднике. У појединим државама постоје већ и више школе за социјално старање.

У нашој држави почели су се бавити овим питањем државни хигијенски заводи. Према извештају Бановинске секције Југословенске Уније за заштиту деце у Новом Саду, организовао је

Учитељ 8