Учитељ

веку толико намножиле, а нарочито у њеним северним областима, да је црква устала против тога са захтевом да се ове забране, у чему је у прво време и успела.

И ове западне школе су се развијале по узору на старе Атинске и Александриске, управо ширење грчке културе дало је потстрека и литерарној, научној и филозофској настави, коју су племићи давали својим синовима. Те првобитне школе биле су у првом веку после Хрисша ио крчмама ш дворишшима, пили чаки под ведрим небом. Тек много доцније, од прве половине М1 столећа, на сабору у Мајзоп-у 529 године, озваничене су такозване жупске школе у којима један учитељ свештеник звани зсћојаз си5 држи предавање дечацима световним и семинаристима из читања и онога што им је потребно у цркви, а то су такозване катедралске школе, установљене код катедрала важнијих центара, које су биле прави семинари. Њихови 5сћојаз си5-и су често вршили надзор и над мањим жупским школама бискупије, а које су биле смештене у дворишту или у предворју цркве. Већ од деветога столећа ове су се поделиле на две врсте школа и то на итепог-не и на ехгепог-не, прве за монахе, а друге за свештенике и лаике. Из ових школа постала је у Италији почетком ХЛМ века градска лаичка школа.) У тим школама предавали су се, поред црквених предмета, граматика, филозофија, историја, астрономија, рачуница, као и још неки други предмети. Као што се из овога види, лаичка школа постала је по диктату нарочитих привредно·- економских и културно-социјалних императива градских насеља.

# ж ж

У досадањим разлагањима изнели смо сумарне податке о Злетовско— Кратовској школи, чији су претставници били углавноме духовна лица, тојест свештеници или калуђери. Овде ћемо се позабавити са лаичким, односно световњачким школама у Кратову, која је постојала, према народном предању, још од најстаријих времена, или како се обично каже од памтивека.

Традиције старе Злетовско-Кратовске школе биле су на будућа поколења, тако моћне, да су кратовци, у потоњим столећима, обраћали велику пажњу на школу и просвећивање свога подмладка, као ретко који крај у нашој земљи.

Године 1466 посетио је Кратово Охридски архијепископ Доротеј, којом приликом је одржан велики црквени сабор од свештеника, калуђера, кратовских првака и бољара ради договора о црквеним стварима. Тада је архијепископ Доротеј, са целим

1) Добротом господина Роберта Вентурини, конзула Краљевине и Царевине Италије у Скопљу, добио сам потребне податке о школству у Италији од (а. Мапасогда: З!опа деПа зсша 1п нана, В. Епасјорефа Нанапа Ф Зетапге, Гегеге е; Аг, оснивач СПоуапи Тгесат-Коша, под високим протекторатом Њег. Величанством Краља Витора Емануела Ш, издавач Везге ! е Типипеш заглавље ЗКкоја ХХХ!, 249. Прва свеска ове Енциклопедије изашла је из штампе М! 8 о-Кота 1929 године.