Учитељ

за сложан заједнички рад у заједници. Из психолошкога посматрања и свакодневнога искуства знамо да ђаци имају наклоност за шрампљавање разних ствари. Размењује се блок за неколико пера, књига са сликма за перорез, гума за писаљку, оловку итд. Пољски учитељи, на основу тога искуства решили су да ову ђачку наклоност за разменом, за трампом, искористе за васпитне сврхе, па су основали ђачке задруге — према угледу на задруге за одрасле — и те су задруге обухватиле различите гране задружног живота, наиме ђачке радње, ђачке штедионице, ђачке читаонице библиотеке, црвени крст итд.

Овде ћемо описати, како се ствара једна ђачка задругарска радња, трговина. — Учитељ разговара с ђацима да се могу играти трговине — продавати и куповати и да могу основати и своју малу радњу, а да им томе неће сметати ни школа, ни кућа. Ђаци радо пристају и оснивају своју задругу. Учитељ им објашњава како се организују задруге одраслих. Сазнаје се да су овакве радње — трговине заједничка својина свих ових ђака, који припадају тој задрузи. Уплаћују уделе и уписнину и упознају се са правилима такве задруге, са својим дужностима као задругара.

Кад је ђаке заинтересовао за оснивање ђаче задруге, и кад су ови показали пуну вољу да њу и остваре, онда је учитељ позвао њихове родитеље, с њима размотрио целу ствар и приволео их, да помогну намеру њихове деце како морално тако и материјално. Дато им је упутство да њихова деца на неки пристојан начин зараде новац, на пр. послужујући некога

После овога се ђаци пријављују за чланове задруге и плаћају удео и уписнину. — На првој седници бирају управни и надзорни одбор и два помоЕника. Уз помоћ учитеља саставе се, на основу познатих директива, правила и упутства ва чланове и тд. Напомињемо да висина уписа и удела зависи од имовног стања ђака. Уписнина износи од 2 до 10 гроша до 1 злота. Удео се враћа у случају кад ђак напусти школу. један ђак може имати неколико удела, али само један глас. Новац од уписа и удела претставља обртни капитал задруге

Ђачка задруга купује робу у учитељској задрузи дотичнога среза и има на куповини 109 попуста. Достава робе до села је бесплатна, јер учитељи користе добру вољу ђачких родитеља при одласку у варош на трг, да иму колима робу бесплатно превезу. Среска учитељска задруга стоји у вези са савезом Набављачких задруга. За ђачке радње купује се ђачки прибор, а избегава се куповина робе за јело, јер би се ту могли дешавати мањкови. Али било је ђачких радња, које су продавале бонбоне, колаче, чак и ствари ва ужину састављене од млека, хлеба и чаја.

Функције улравног и надворног одбора су истоветне, као и код „великих“ задруга ове врсте. Помоћници су вршили продају робе. Један је издавао робу, а други рачун за добијени новац. Рачун је уз помоћ копир-папира рађен у два примерка: један за купца, а други за задругу, ради контроле и обрачуна дневнога пазара. Злоупотребе су ту, дакле, биле искључене. .

Међутим, ради чисто педагошких циљева, управни и надзорни одбор мењају се двапут годишње. Помоћници - продавци мењани су месечно или двомесечно. Ово је због тога да се већем броју ђака да могућност (ако не одмах и свима) да се упознају са свима пословима у задрузи. Из искуства знамо, да су ђаци врло радо вршили поверене им дужности, да су се брзо сналавили у вођењу потребних књига и да су савесно вршили своје послове. Учитељ је био старешина задруге и он је исправљао ђачке грешке ако би се појавиле и давао упутства.

Помоћници су држали код себе кључеве од радње, која се налазила у једном орману, али орман је био затворен са два катанца. Дакле, оба помоћника су радњу заједнички отварали и затварали. Продаја робе врши се пре предавања и за време великог одмора. После продаје затварају орман. Новац предају благајнику. Ако неке робе недостаје, онда извештавају домаћина да он даље по дужности поступи. Веће суме новца чувао је учитељ код себе.

Главне скупштине се састају обично двапут годишње: у јануару и крајем јуна. Чланови ђачке задруге саслушају извештај о раду задруге, приме рачуне