Учитељ

и дају раврешницу. Чист приход дели се на задругаре. Али овај чист приход има разнолику употребу. У једној школи од њега се плати летовање са месечни одмор у летњој колонији за неколико сиромашних другова; у другој школи финансира се неки већи излет, екскурзија; у трећој школи набављали су пољопривредни алат за ђачку башту, или књиге за библиотеку У једној школи платили су дуже лечење у болници за једну сиромашну ученицу и купили јој наочаре. Разуме се, да је оваква намена чистога прихода била највећа радост за мале задругаре, па је увек било много утакмица у томе да се што више добра учини за појединце

Сем скупштине млади задругари састајали су се на месечне седнице На њима су читани кратки реферати из области задругарства и др. У прво време дискусије су ишле доста тешко, јер ђаци нису знали о чему и како да расправљају. Али, уз помоћ учитеља, они су брзо ушли у ствари и за кратко време својим запажањима су изненађивали стараоца-учитеља.

Дискусијом је управљао стараоц-учитељ, који је такође члан задруге и имао је исти удео као и ђаци. Разуме се, да рад учитеља-стараоца није нимало лак и да му одузима много слободног времена. Али учитељ мора да надгледа све задружне послове и мора да буде посвећен у сав њен рад, да ђаци не би сишли с правога пута. Он управља радом на опрезан и скривен начин, да ђаци његово упућивање не осећају, већ им се чини да они сами тако и без његових упутстава раде. Учитељ-старатељ саветује задругаре како да поступају, али им унапред каже, да им он то не намеће, већ само показује добре или рђаве стране задругарскога пута. Природно је да ђаци следују његовим саветима. По правилима задруге старатељ има право да поништи решења која би била штетна за задругу. Али, за време мога рада од неколико година, у том правцу, ја нисам ни употребио, ни дознао да се такав случај десио. Ђаци задругари су радо слушали савете свога старешине, чији рад је врло захвалан иако је тежак. Млади задругари навикли су брво да воде потребне трговачке књиге, задобили су поверење свога старатеља, а и радовали су се што им капитал расте; тако су се спремали за доцнији живот у друштву и за праве велике задругаре. Учитељ је дечји рад на задругарству користио и за чисто психолошке и васпитне сврхе: они су откривали своје позитивне и негативне стране ту много јасније но у разредној настави, па је учитељ — старатељ могао лако да укаже на рђаве последице несавесности код купаца и продаваца уопште и на значај велике позитивне вредности поштења.

Дечје задругарство у школама дало је врло добре резултате, упоредо са задругарством одраслих. Зато је неколико година, пре садашњег рата, пољско село отпочело једну нову — задружну борбу за трговину у Пољској. Тако исто на варошким пијацама појављују се и нови сељачки елементи са својим продавницама — тезгама и полако потискују оне, који су трговину на ситно са намирницама сматрали за своју искључиву привилегију. Задругарство у Пољској развијало се једним незапамћеним еланом. То су биле задруге равних врста: земљорадничке, кредитне, потрошачке, здравствене и др., а по варошима станбене задруге и др.

Ђачке задруге у средњим школама, с обзиром на зрелију децу, много боље су се развијале.

Станислав Клер

„Учитељ“ излази у месечним свескама од четири до пет табака. Годишња му је цена за чланове југ. учит. удружења 50 дин.; за нечланове и школе 80 дин.; за ђаке учитељ. школа 45 дин. Претплата се полаже унапред најмање за пола године на Југослов. учит. удружење, Београд, чек. рач. бр. 53081. — Рекламације непримљених бројева најдаље после два месеца. Учитељ излази из штампе сваког 15 у месецу. Плаћање и туживо у Београду,

Власник и одговорни уредник ИВАН ДИМНИК

претседник Југословенског учитељског удружења Краља Милутина 66. Београд Телефон 22-585

Штампарија „Привредник“ Жив. Д. Благојевића, Београд. Кн. Михаилова 3. Тел. 21-450