Учитељ

Ана НЕНА Анина виа риаере ен ЕРЕ репни емирата 508

Господар Јован Обреновић наишао је туда баш на Савиндан 1833 год. и посетио је ову школу. Биограф вели, да му је Павле изашао у сусрет са својих 46 ученика и „његово и фамилије му многољетствје отпоја“. Јован Обреновић га је тада похвалио, обдарио и наредио начелнику Недељковићу да га, као добра учитеља чува од сваке напасти и да је он слободан у држави његовој као најпрви учитељ, и ако би га ико напао, да ће се исти Госп. Обреновић за њега потрудити“.

Кад је Павле Стојић завршио школовање началникових синова које је трајало 2'/, године, он замоли да га пусти да опет пређе у манастир Годовик. Вратио се 1836 године опет у овај манастир где је још као сиромах служио и ту остане до Дмитров дана 1837 кад га госп. Јован Обреновић позове у Пожегу у свој конак за учитеља. Ту је ускоро, 1839. Павле отишао још корак даље у признању свога учитељског рада, јер га тада пожешка општина постави за свога учитеља. Ђака је тада имао све више и њихов број се пео на 80. У томе месту је остао од 1839 до 1849 године, вршећи поред учитељске још и неке друге дужности за које је била потребна његова писменост и спрема, али се 1849 године окане свих осталих послова и посвети искључиво учитељском позиву за који је примао годишње 100 талира.

Ту је изгледа Павле Стојић наставио и завршио своју учитељску каријеру. Његов биограф га је пратио само до 1852 год. док је он живео још дуго после тога и умро је у Пожези 95 децембра 1862 год. Његова школа оставила је видног културног трага у овоме крају, јер је из ње изишло више од 1500 писмених и школованих људи од којих је, како његов биограф вели „неки био чиновник мањега и већега чина, неки учитељ или кмет, неки свештеник или калуђер... на све стране по отечеству и од свакога чина и реда имаде добри и познати људи.“

То је кратка историја једног старинског учитеља који је као световно лице, што је била реткост у оно доба, основао школу у народу и вршио учитељски задатак на велико задовољство својих суграђана. Павле Стојић с правом улази у историју наше народне школе као један од њених заслужних оснивача.

Дан. Милановић

У. — Учштељева библиографија

Прилози југословенској Џедагошкој библиотрафији

1791. Радосављевић Рг. Паја: Нацрти грана психолошке науке. Бе 19209:

1792. Ранковић, Аксентије: Значај и васпитна вредност ђачких дружина. Вршац, 1937. 8,55.

1798. Риле, Отго: Основна питања васпитања. Превео с немачког Лазар Бјелић. Крагујевац, 1923, 8%, 104. Друштвено - просветна питања, 3