Учитељ

Зато се и целокупно образовање, а нарочито образовање воље има да заснује на природи.

Услови за правилно искоришћавање вољних снага, за њихово економисање јесу: 1) телесни састав, 2) рад, 3) интелигенција, 4) осећања.

1) Све што помаже или ремети развијање телесних снага и способности, помаже или омета и образовање воље,

2) Рад се сматра као средство за остваривање извесних циљева (квиетизам) или као смисао живота (активизам). Синтеза ових схватања даје најпотпунију вредност рада. У раду се испољавају сва три начина образовања воље, сва три филогенетска ступња економије: функција, вежба и економија у ужем смислу. Рад економише вољне снаге тиме што их концентрише и одржава будним, што их чини одређеним и истрајним и тако доприноси ефикаснијем развићу човека и културе.

3) Интелигенција и воља су узајамни помагачи, Оно што образује вољу, образује и интелигенцију. Интелигенција предвиђа, прави планове. Воља их остварује. Интелигенција искристалисава идеале и одређује циљеве. Воља их проверава и чини реалним.

4) Осећања, као филогенетски старија, утичу на претставе и акцију. Нагони и осећања су први покретачи акције. Посматрана, с тачке економије, осећања могу да стварају полет вољи. Развијањем одушевљења помажу бржем јављању мисли и одлучивања. Повећавањем снаге стварају услов за енергичнији став и за лако привођење одлуке у дело. Пријатна осећања смањују напор и непријатности при савлађивању тешкоћа. Човек тежећи пријатним, а избегавајући непријатна осећања, уствари тежи економисању својих снага. Економисање је утолико веће, уколико више природио научно гледиште долази до израза у образовању. Већим ступњем развића човека омогућава се и веће економисање његових снага и способности. Принцип економије претставља једини научни став, на коме се може засновати образовање воље.

То је суштина излагања г. Вучића о проблему образовања. воље. Општост принципа економије подвлачи код нас г. др. Д. М. Ђурић. То гледиште усваја и г, Вучић. Принцип „најмање акције“ важи у анорганској природи и то, чини се, апсолутно. Тела се крећу линијом најмањега отпора. Талас мора руши копно где је оно најмање отпорно. Тела падају најкраћим путем. Слично је и у органској природи, када је реч о физиолошким функцијама. Али, на духовне науке и у области духовних појава принцип економије не може да се примени, или бар не може онолико као у анорганској природи. Зар се народи у своме историскоме току живота крећу линијом најмањега отпорар Чињенице говоре и друго. Браћа Граси траже аграрну реформу. Кад би се ствари развијале по „принципу најмање акције“, треба да је добију, јер она обећава одржање живота хиљадама људи. Међутим, не само што се аграрна реформа не изводи, већ се и људи шаљу на губилиште, а хиљаде невиних оставља у беди. Ту нема никакве економије. Напротив, ту је, могло би се рећи, кретање линијом највећега отпора. Зар рат претставља највећу уштеду енергије, кретање линијом најмањега отпора Сви ратови доказују да се иде линијом највећега трења и трошења.

Осврнимо се на социологију. Живот огромне већине људи креће се ли__нијом најмањега отпора. Да постигну своје циљеве — служе се најлакшим "средствима. Заборављају и на своје достојанство. Међутим, зна се у социоло"гији, да се велики друштвени преображаји изводе највећим трошењем енергије. Пут ка успеху поштених, искрених, човечних радника је дуг, захтева много трошења енергије, али је једино моралан. Такав је пут свих носилаца вредности. Умирање ва идеале, није економија енергије. Ту је кретања линијом расипања, преливања енергије. Без тога се велики идеали никад и не остварују. Треба уочити разлику међу делима створеним акцијом најмањега отпора и акцијом највећега стила и трења.

И г. Вучић осетио је да се, с гледишта етике, може приговорити принципу „најмање акције“, Због тога подвлачи да „економија као принцип човековога рада вије принцип чувања енергије, него њеног правилног искоришћавања“. То је суштина економије и у финансијама и економским наукама. Појам „правилнога искоришћавања енергије“ мења закон „минималне акције“. И он

ПЦ" 7