Учитељ

би и то да се упише у грех у бајци, јер ето буди жеље које живот неће моћи да оствари. Неће моћи дете да постане принц или принцеза па ће бити несрећно. Но да ли ли је такор И ове жеље које се јављају у тим годинама у вези с тако опипљивим вредностима као што су лепота, богатство, срећа само су знак тежње за вишим. С развојем ће ова тежња за вишим променити циљ, али ће остати у души као нешто што покреће напред, што води. Уосталом, у свима нама, младим и старим, никада неће престати та тежња за лепшим и бољем, па ма то лепше и боље мењало своју садржину и облик у току живота. Зашто то не би било допуштено баш деци»

А сада да видимо како стоји ствар са другим делом испитивања. Као што рекох, у њему се непосредно обратих деци. При првом испитивању се послужих „Политиком за децу“. Читала сам им две приче: једну о патуљцима (прича Милице Јанковић), а друга о некој кокици. Дакле, прва је фантастична, друга о згодама и незгодама кокице ближа је искуству. Па ипак се већем броју деце свидела прича о патуљцима.

При другом испитивању причала сам приче које сам ја измислила. Једна, бајка, говорила је о „Земљи смеха“. Све је у њој било ведро, пријатно, али и немогуће. Друга, прича о сиротој деци, била је обична, свагдања. А деца су већином од 16 гласова (било их је свега 25) нашла да је „Земља смеха“ лепша.

У оба сам случаја питала децу која се прича могла стварно да одигра. Ту су деца већином била начисто. Па ипак су била наклоњенија фантастичним причама. Зашто» Једно одговара „Зато што је ту све лепо“. И што је најзанимљивије и ТУ раз. се већином приволео тој „Земљи смеха“. Привлачи их ведрина, богатство боја, ма да потпуно схватају да је њена садржина нестварна.

Ове год. сам испитивала 28 деце Ш раз.: 24 девојчице и 4 дечака. И опет сам причала две приче. Прва је била по садржају блиска деци, јер је говорила о дружењу двеју девојчица. Друга је причала о луткици коју је мали чобанин издељао из дрвета и која је оживела, али се после разних доживљаја претвара поновно у лутку. Дакле, садржина ове друге је нестварна.

Прву причу је само шест девојчица истакло као лепу, али су та деца уз њу помињала и другу. Сва остала су нашла да је друга прича лепша. — При овом испитивању сам мало променила начин. Да не би некако при исказивању мишљења о причању утицало дете на дете, исписала су деца најпре на хартијицама која им се прича више свиђа и зашто. Но познато је да су ученици Ш раз. још скучени у писменом исказивању мисли. Стога сам стим довела у везу и разговор који је местимично унео више светлости у дечје схватање.

Дакле, друга прича им се више свиђа, што је „боља“, што је »у њој све лепо“. Само што нека замерају свршетку приче. Зашто девојчица постаје опет лутка» То је жалосно. Из усмених и писмених исказа се може закључити да је ова прича „боља“, јер се нижу разне сцене час ведре, час невеселе; дакле у њој има доста радње. Завршетак приче жалости децу. Она би више волела да се друга-

34%