Учитељ

Друшшво, породица и школа Према дешешу

Њихово узајамно прожимање и утицање као васпитних фактора детињега духовнога и душевно-моралнога развитка

— свршетак —

Потребно је, кад је реч о чисто негативним странама породице У односу на пун духовни и морални развитак детета, имати у виду и истаћи једну исто тако важну чињеницу. А то је: да породица каа друштвена институција и њен положај у садашњици друштвенога живота није нешто што је апсолутно увек исто, укочено и непроменљиво. Напротив, она је сва у покрету, сва динамична. А то ће рећи сва у процесу мењања, усавршавања и прилагођавања друштвеним односима и потребама живота и времена, иако се, дабогме, њен традиционални карактер жилаво опире том неизбежном процесу мењања и усавршавања.

И отуда, дакле, може и оваква породица, каква је она данас, већ колико сутра, под утицајем и деловањем друштвенога развитка и све вишега духовнога и културнога живота самих родитеља, постати друкчијом, савршенијом, бољом.

Она, наиме, може на тај начин постати чак и у тој својој негативној страни од досадашње живе сметње и кочнице пунога и слободнога развитка детињега — живим потстреком и чврстом основицом истинскога развитка детињег у сваком погледу. Она то може постати само тако, ако се створе бољи друштвени и економски услови самога живота.

Ето зашто се, дакле, ако се хоће пун и здрав и снажан развитак духовнога, душевно-моралнога и физичкога живота детињег, мора све чинити и једнако настојати на томе: да се што пре створи боља општа културна и психолошка атмосфера у животу саме данашње породице. Наиме таква једна друштвено-психолошка породична средина и атмосфера у којој ће сви родитељи бити у могућности да се уздигну до идеалније висине како у друштвено-економском и културном, тако и у духовном и душевно-моралном погледу.

И тек, дакле, тада, са те идеалне висине, моћи ће породица уистини успешно и благотворно утицати у сваком погледу на дете. Тек тада ће она моћи да упути целокупни развитак детета у позитивном правцу и смислу.

1Х

Све што важи за данашњу породицу, то тим пре и више важи и за саму школу и за само људско друштво у садашњици живота, кад је реч о што бољем, свестранијем, правилнијем, слободнијем и савршенијем васпитању и развитку детета ван родитељскога круга: у школи и друштву.

Треба, дакле, настојати да се организација целокупнога школства и целокупнога људскога друштва постави на идеалније дру-