Учитељ

12 ПЛЕН АДЕ БЕБА ТВАРИ ИЕ ЕВЕ БЕЛЕНЕ БР ДЕ ТЕ НЕРОН РАТ

Као што се види из ове табеле, ејдетичари као група показују у настави (оваквој каква је данас!) бољи успех него неејдетичари као група. Те су разлике нарочито убедљиве код писања, цртања, историје, земљописа и познавања природе; међутим код читања и рачуна имамо једну интересантну и поучну појаву: доксуу ЦМ Ш и ТУ разреду ејдетичари бољи у читању и рачуну, дотле су неејдетичари (као група!) бољи у [ р. у читању и рачуну, што значи: да ејдетске слике ометају почетно читање (аналитичко-синтетичко!) и почетни рачун у овом облику како се данас изводе.

И најзад, трећи део мога задатка састојао се у питању: да ли је ејдетизам користан или штетан за наставу. Одговор на ово питање није лако дати. Из предњег поређења успеха ејдетичара и неејдетичара могао би се лако донети суд у корист ејдетизма. Међутим, кад се у школској пракси пође од случаја до случаја и кад се испитају узроци због којих неки не само слаби него и врло интелигентни ђаци (често са умним количником преко 110:) који су изразити ејдетичари немају успеха у читању и рачуну, онда се такав суд не може дати без извесне резерве, јер многи такви ученици немају успеха у тим предметима баш због тога што су ејдетичари, управо зато што се у њихово читање и њихов рачун још од почетка учења уплеле ејдетске слике! Често неки од ових ђака одликују се у свима другим предметима и важе као најбољи у својој групи, али сврше основну школу, а читање не науче! Стога се као одговор на ово питање може рећи: да ејдетизам у настави може бити користан али под условом да настава у пуној мери поред њега ангажује и развија и све друге стваралачке снаге и способности у деце; апеловати само на ејдетизам, као што неки траже, значило би поћи опасном странпутицом у настави, опаснијом од оне на коју нас је одводила Хербартова педагогија својим учењем о вредности претстава!

Вит. С. Радовановић

Психологија јавне библпо секе

Прва глава

Наслов наше студије већ унапред ограничава њену садржину: ми нећемо да говоримо о поучним библиотекама нити о универзитетским и народним; нећемо да проучавамо читаоце који су окупљени око тих библиотека иако би се наши теориски закључци могли и на њих односити. Психичка физиономија просечног читаоца овога типа библиотека је потпуно установљена, добро уобличена и то је разлог због чега он користи библиотеку по својој иницијативи без потстицаја са стране.

Сасвим је друкчији читалац поучне популарне библиотеке. Потребно је да га на то потстичете, да га у њу привучете; сам по себи он то неће да чини; он је у томе плашљив и има једно тешко осећање инфериорности, Он не уме јасно да постави своје захтеве