Учитељ

зато што је и сам једва свесан онога што жели; у средини књига он се осећа као ван свог колосека, не зна како да бира, не уме да се снађе у каталогу нити да се оријентише у локалима библиотеке, ни како ту да се понаша, где да иде, шта да ради и коме да се обрати.

Често се чују напади на радио и биоскоп, које оптужују да убијају интерес за књигу и лектиру. Међутим наше искуство са читаоцима који долазе непосредно из народа, показало нам је супротно; радио и биоскоп повећавају интерес за књигом и повећавањем знања, а ако се читалац не обраћа библиотекама и читаоницама да би задовољио своје нове потребе, то није његова кривица; ваља признати да садашње библиотеке као и њихови библиотекари нису уопште припремљени да би пробудили и развили интерес ових читалаца. Није дакле само кривица читаоца ако проводи своје слободно време у кафани или чита новине. То је кривица оних који су о њему имали да се старају и имали дужност да управљају његовом лектиром иако нису познавали ни најосновније законе лектире.

Не треба заборавити да је у библиотекама исто као и у јавном и политичком животу преживело доба просвећеног апсолутизма; моћ библиотекарева над непросвећеним читаоцем је замењена слободном и личном његовом активношћу. Самообразовање и самоваспитање све више и више моћне су унутарње снаге које долазе у сукоб са васпитањем и образовањем које се намеће споља. Читалац је данас добро разумео да га нико неће помоћи ако он сам себи не помогне и стога он не воли да има посредника између себе и књиге. То је оно што објашњава велики успех „удубљивања у књиге“; читалац не жели да буде више под утицајем библиотекаревим и неповерљив је према „идеолошкој филантропији“ или „филантропској идеологији“ која је у нашим данима још врло честа нажалост; читалац хоће да буде свој господар а не оруђе у рукама библиотекара, макар како он био учен.

Из овога излази да социјална улога и функција јавне попурарне и поучне библиотеке је условљена пре свега личном активношћу и одређеним циљем читаоца; библиотекари треба томе да се прилагоде. Њихова девиза треба да буде

Све за читаоца, све преко читаоца и све у читаоцу!

Човечанство одавно трпи због неправедне поделе: 1) материјалних добара; 2) политичких и социјалних права; 3) образовања. То је тако позната чињеница да широке масе почињу да је схватају

· све јасније. И о свему овоме популарна библиотека мора да води рачуна. Подела образовања је врло неједнака између широке народне масе и њеног врло ниског културног ступња, нарочито ако се узме у обзир све већа сложеност живота. Упркос овоме и поред своје жеље за усавршавањем човек широке масе више воли да не користи књигу и библиотеку него да кроз њу добије једно потиштено осећање инфериорности. Он ће радије поћи да тражи неку књигу код свог пријатеља нешто мало образованијег од њега него код библиотекара иако би му овај последњи позајмио књиге бесплатно а у библиотеци би се налазио само неколико минута,